Šljiva puna zdravlja

Sveže i suve šljive prava su riznica hranljivi vrednih materija, pa znatno mogu unaprediti zdravlje. Ipak i sa šljivama treba biti-umeren

Simbol je zrelog, letnjeg i jesenjeg voća, ali i domaćinske kuhinje. Zelene pijace i supremarketi puni su sada modrih, slatkih plodova. Reč je o našem tradicionalnom voću koje je pored ostalog poznato i kao voće od koga se pravi domaći džem, pekmez i naravno-rakija šljivovica. Ceo niz recepata iz domaće tradicionalne kuhinje pravi se sa šljivama.
Malo je voća koje poznajemo u toliko širokom rasponu boja i izrazito sočnim, slatkim ukusima. Sezona šljiva se u stvari proteže od maja do oktobra. Prve sazrevaju japanske vrste, a u Evropi je doba sazrevanja šljiva nešto kasnije – tokom avgusta i jesenjih meseci – što je karakteristično i za naše krajeve. Šljive pripadaju rodu Prunus, a u srodstvu su sa breskvom, nektarinom, višnjom, trešnjom i bademom. Ovo voće ima karakterističnu, tvrdu košticu koja štiti njihovo seme.
Kako šljiva utiče na zdravlje?
Sveža i sušena šljiva poznata je pod imenom Prunus domestica. Njen plod pomno ispituju naučnici, jer ima jedinstven sadržaj fitonutrijenata, posebno neohlorogenične i hlorogenične kiseline. Ove materije, poreklom iz šljiva, klasifikuju se kao fenoli, a njihova antioksidativna svojstva već su naučno dokazana.
Fenoli su molekuli koje nalazimo i u drugim biljnim vrstama. Izuzetno je zanimljiv njihov udeo u vinu. Povoljno delovanje ovih materija sastoji se u neutralizaciji izrazito destruktivnih kiseonikovih radikala ili popularno nazvanih „slobodnih radikala", a dokazano im je i preventivno delovanje na očuvanje strukture telesnih lipida. Time ova namirnica pomaže u očuvanju moždanih membrana i neurona.
Naučne studije ukazale su na dobru apsorpciju gvožđa kod osoba koje redovno jedu sveže ili suve šljive. Ova sposobnost pripisuje se bogatstvu vitamina C koji se nalazi u ovom plodu. Vitamin C vredan je nutrijent koji je potreban čoveku radi izgradnje tkiva. Nezamenjiva je njegova uloga u očuvanju snažnog imunog sistema. Zbog svog antioksidativnog učinka, vitamin C štiti holesterol i onemogućuje njegovo taloženje na ćelijama krvnih žila. Dodatne količine vitamina C nisu na odmet osobama s aterosklerozom ili bolestima srca uzrokovanim dijabetesom, kao i pušačima.
U plodu šljive nalazi se solidna količina vitamina C, pa je nakako i vreme kada se najviše konzumira - jesen i zima, što može biti i prevntiva za sezonu prehlade i gripa.
Uz zavidnu količinu vitamina C, šljive su dobar izvor vitamina B1, B2, B6, beta karotena, vitamina E, kalijuma i prehrambenih vlakana.
Oprez sa oksalatima
Šjive su u maloj grupi namirnica koje sadrže merljive količine oksalata, materije koja je prirodno prisutna u biljkama, životinjama i ljudima. Kada dođe do izrazitog povišenja koncentracije oksalata u organizmu, oni se mogu kristalizirati i uzrokovati zdravstvene probleme. Zbog ovog razloga, osobe s bolestima bubrega i žuči, trebalo bi da ograniče količinu šljiva koju pojedu u jednom danu.
Oksalati u organizmu utiču i na apsorpciju kalcijuma, pa se osobama koje uzimaju suplemente kalcijuma preporučuje da šljive jednu najmanje 2-3 sata pre uzimanja suplemenata.
Suve šljive - lek protiv zatvora
Nažalost, suve šljive, mada su izrazito korisne, nemaju popularnost koju zaslužuju. Možda je za to kriv njihov izgled, pošto su smežurane, mrke, do tamnoljubičaste boje. Međutim, one lako mogu zameniti mnoge medikamente koji pomažu kod zatvora ili konstipacije. Potrebno je samo da se doda 5 suvih šljiva dnevnoj ishrani, a može biti jednaka pomoć ili čak bolja od mnogih lekova za istu namenu. Suve šljive sadrže čak tri sastojka koja utiču na pravilnu probavu. Za početak, suve šljive sadrže visok udeo netopivih prehrambenih vlakana, koja su verovatno ključna u prevenciji zatvora. Netopiva vlakna ne mogu se razgraditi u našem probavnom sistemu, tako da njihovi dugački molekuli ostaju u probavnom sistemu, gde apsorbuju vodu i čine feces voluminoznijim, čime mu olakšavaju prolaz kroz crevo. Pored toga suve šljive sadrže sorbitol, prirodni šećer, koji isto tako ima sposobnost upijanja vode i na taj način pomaže u otklanjanju konstipacije. Treći važan sastojak suvih šljiva je dihidroksifenil-isatin, matarija koja podstiče kontrakciju creva, a ovaj proces esencijalan je za redovno pražnjenje creva.
Suve šljive zadrže sve vredne vitamine i minerale tokom procesa sušenja, pa su vredan izvor energije u „malom pakovanju“.
U 100 g šljiva se nalazi:
kCal kJ vode masti kalijum kalcijum magnezijum
47 -48 197-206 84-86 g 0,2 g 221 mg 14 mg 10 mg vitamin C 5 mg
                                                                                                                                  Tekst: Emina Ćirić