Naslovna | Za dušu i telo | Zdravlje | Jelo i piće kao lek

Jelo i piće kao lek

Veličina slova:

04/08/2008 11:02:34

Leto je svakako najbolji period kada pravilnom ishranom možemo da doprinesemo boljem zdravlju i izgledu

SVE životne namirnice koje sačinjavaju našu hranu ne sadrže podjednako i materije koje su potrebne našem organizmu. Zbog toga je veoma važno da se u svim godišnjim dobima hranimo raznovrsno, kombinovanjem belančevina, masti, ugljenih hidrata, minerala, vitamina i vode. U kombinovanju različitih namirnica leto, ipak, ima svoje specifičnosti. Letnji meseci su vreme kada zbog visokih temperatura vazduha i često povećane vlažnosti može doći do određenih zdravstvenih tegoba ili usled nepravilnog konzumiranja hrane i pića ili zbog nepravilnog pripremanja hrane. Evo nekoliko preporuka da se ti zdravstveni problemi izbegnu.

VODA NAJBOLJI ELIKSIR
Veliki uticaj na termoregulaciju čovečjeg organizma ima ravnoteža vode i mineralnih materija. Veliki gubitak vode i mineralnih materija znojenjem, udružen sa visokom spoljnom temperaturom, može dovesti do dehidracije organizma, što se može sprečiti unošenjem odgovarajuće količine tečnosti. Zdrava osoba bi trebalo da unese oko 1,5 - 2 litra tečnosti dnevno. Ukoliko ste na aktivnom odmoru, tada vam je potrebno za svaki sat fizičke aktivnosti oko pola litra tečnosti. Preporučuju se obična i mineralna voda, voćni sokovi, limunada i ostala negazirana bezalkoholna pića. Ne preporučuje se piće koje podstiče izlučivanje tečnosti iz organizma, a to su sva pića koja sadrže kofein, tein i alkoholna pića, bez obzira na količinu. Ukoliko se, ipak, ne želite odreći tih napitaka potrebno je povećati unošenje vode kako bi se nadoknadio gubitak tečnosti. Kod mladih i zdravih organizama taj mehanizam izlučivanja i osećaj žeđi, koji se nakon toga javlja, radi besprekorno, ali kod ljudi preko 60 godina osećaj žeđi ne sledi potrebe organizma za vodom, te se preporučuje uzimanje tečnosti u pravilnim vremenskim razmacima bez obzira na osećaj žeđi.
Preporučuje se umereno rashlađeno piće, jer piće na granici zaleđivanja šteti onim delovima tela sa kojima dolazi u kontakt zbog velikih temperaturnih razlika i dugoročno oštećuju površinsko tkivo organa za varenje čime stvara prostor za zadržavanje mikroorganizama i moguće upalne procese. Takođe je poželjno piti češće manje količine tečnosti umesto odjednom velike količine.

TRPEZA PUNA VOĆA
Pravilo broj dva glasi: jedite što više svežeg voća i povrća kao i celih žitarica i mahunarki. Ovakvom ishranom osigurava se unos korisnih hranljivih sastojaka, posebno vitamina, minerala, elektrolita, vlakana i vode. Ne zaboravite osnovne higijenske navike u pripremanju hrane kao što su pranje voća i ostalog što se konzumira bez termičke obrade. Voće jedite kada je najpotrebnije, a to su jutro i prepodnevni sati, kao i period između ručka i večere (užine). Ne jedite voće odmah posle obroka, jer se tada, zbog varenja prethodno unesene hrane, voće fermentira i daje osečaj nadutosti i težine. Češće treba jesti sirovo povrće, na primer: spanać, strugani celer, karfiol, šargarepa i slično. Salatu od sirovog povrća začiniti maslinovim uljem, senfom i limunovim sokom. Ne treba zaboraviti da sveže voće i povrće sadrži i veliku količinu prirodnih antioksidansnih materija (polifenoli, likopen, vitamin C, beta-karoten i dr.), koje omogućavaju zaštitu od ateroskleroze i smanjuju rizik od nastanka malignih bolesti.
Za razliku od drugog povrća, mahunarke (pasulj, grašak, boranija, soja, sočivo, kikiriki, bob, leblebija) imaju sposobnost vezivanja azota iz vazduha (pomoću nitrobakterija na korenu) i tako stvaraju kvalitetne proteine s esencijalnim aminokiselinama. Mahunarke su upravo zbog sadržaja kvalitetnih proteina moguća zamena mesu i značajno doprinose zdravoj ishrani. Žalosno je što se u našoj svesti mahunarke nalaze na donjem delu lestvice poželjnih namirnica, a sve do nedavno neke od njih spadale su u kategoriju stočne hrane (soja). Takvom (pogrešnom) utisku u velikoj meri doprinelo je i to što tokom varenja mahunarki dolazi do stvaranja gasova u debelom crevu što je svakako neprijatna nuspojava.
Mahunarke su daleko najbolji i najveći izvor biljnih proteina u ishrani, a kada se kombinuju sa žitaricama može se postići zadovoljavajuća biološka vrednost aminokiselina. Osim toga mahunarke su, s izuzetkom soje i kikirikija, malomasne namirnice koje nose malo kalorija. Ako se posebno razmatraju one mahunarke koje sadrže masti, onda treba reći da se radi o mononezasićenim i višestruko nezasićenim masnim kiselinama, koje su mnogo povoljnije za organizam od zasićenih masnih kiselina iz masnoća životinjskog porekla. Korišćenje mahunarki u svakodnevnoj ishrani sigurno menja masnoće u krvi i snižava nivo holesterola.

RIBA ČUVA SRCE
Riba sadrži mnogo korisnih sastojaka i odličan je izvor biološki vrednih proteina, vitamina rastvorljivih u mastima i minerala, ali je nedovoljno zastupljena u ishrani ljudi. Meso ribe je visoke nutritivne i biološke vrednosti, lako je svarljivo. Sastavljeno je od biološki vrednih proteina, koje karakteriše povoljan odnos esencijalnih i neesencijalnih aminokiselina. Masti riba sadrže polinezasićene omega-6 masne kiseline i omega-3 masne kiseline. Naročito bogate ovim kiselinama jesu skuša, haringa, srdele, tuna, bakalar, beli amur, beli i sivi tolstolobik, jezerska pastrmka i losos. Meso ribe ima nizak sadržaj holesterola (50-75 mg na 100 g). Ribe su odličan izvor mineralnih materija i to najviše fosfora, kalijuma, kalcijuma, natrijuma, a morske ribe i joda, koji je potreban za sintezu hormona štitne žlezde. Od hidrosolubilnih vitamina u mesu ribe su prisutni: vitamin B1, B2, niacin, pantotenska kiselina, a od liposolubilnih vitamin A, vitamin D, vitamin E i vitamin K. Koncentrat vitamina A i D je riblje ulje, koje se dobija iz jetre morskih riba hladnog mora.
Meso ribe je svarljivije od drugih vrsta mesa, jer je mišićno tkivo sastavljeno od nežnih mišićnih vlakana. Zato se meso ribe lako i brzo priprema, a varenje u digestivnom traktu traje 2 do 3,5 sata, za razliku od mesa kopnenih životinja čije varenje traje od 3,5 do 5 časova. Iz tog razloga po konzumiranju ribe veoma brzo se javlja osećaj gladi. Brzim varenjem mesa ribe i ribljih proizvoda digestivni trakt se manje opterećuje, troši se manje energije i digestivnih sokova, a sve to ima pozitivan uticaj na organizam u letnjim mesecima.
Obratite pažnju na svežinu ribe, posebno kod plave ribe, jer se tokom neadekvatnog čuvanja stvara alergen histamin, što može dovesti do alergijskih reakcija u vidu crvenila vrata, lica i sl. neposredno nakon konzumiranja takve ribe. U letnjim mesecima se ne preporučuju vrste crvenih mesa.
Izvori belančevina moraju biti različiti, te se preporučuju belančevine i životinjskog (meso i riba, mleko i mlečni proizvodi i jaja), ali i biljnog porekla (žitarice i njihovi proizvodi, krompir, mahunarke). Za razgradnju belančevina mora se potrošiti više energije nego za masti i ugljene hidrate, što praktično znači da se organizam više zagreva (sagorevanjem jednog grama belančevina razvija se toplota od 4,1 kalorija). Proizvodi od soje se lako vare i dobri su izvori belančevina za sva godišnja doba.
Preporučuju se mlečni proizvodi sa niskim procentom masti, jer se lako podnose u toplim danima i obezbeđuju potrebnu količinu kalcijuma i proteina. Kod izbora sira trebalo bi dati prednost mladom, svežem siru, jer su tvrdi sirevi masni i kalorični.

ŠTO MANJE MASNOĆA
Unošenje masnoća u letnjim mesecima treba smanjiti zbog lakšeg podnošenja vrućine. Ograničite unos čvrstih masti do 10 odsto dnevno. Osim količine, bitna je i vrsta masnoće koju konzumirate. Preporučuju se hladno ceđena ulja (npr. maslinovo ulje), bez prevelikog prženja i višekratne upotrebe.

ČEŠĆE A MANJE
Raporedite dnevni unos hrane na pet do šest manjih obroka. Kompletan doručak je vrlo važan. Takođe, poželjno je da se ne iscrpljujete raznim dijetama i gladovanjem.