Problem lošeg varenja

Nema čoveka koji nije osetio bar jednom u životu onaj neprijatan bol u stomaku. Nekada je to samo bezazleni bol koji govori da nam nešto što smo pojeli nije prijalo, a nekada je to upozorenje da postoji ozbiljniji zdravstveni problem.

Opšti naziv za bol ili nelagodu u gornjem delu stomaka koji je stalan ili epizodičan nazivamo dispepsija (pojam dispepsija je nastao od grčke reči dys – loš, loše, i peptein – varenje). Koliko je ova bolest učestala, govori podatak da oko 40 odsto ljudi u svetu – radno najaktivnije populacije između 20 i 40 godina) ima simptome dispepsije. Posle glavobolje, ovo je druga bolest po učestalosti.

Organski Ili nepoznati uzroci
- Uzroci dispespije mogu biti dvostruki: funkcionalni ili organski. Organski uzroci govore zapravo da se iza dispepsije krije neko mnogo ozbiljnije oboljenje, kao što su: ulkus, gastroezofagusna refluksna bolest, karcinom želuca ili pankreasa. Kod funkcionalne dispepsije uzrok je nepoznat, i najveći broj bolesnika, oko 60 odsto, zapravo ima ovaj oblik, objašnjava prof. dr Miodrag N. Krstić, direktor Klinike za gastroenterologiju i hepatologiju Kliničkog centra Srbije. Osim bola u stomaku, dispepsija je najčešće praćena i drugim simptomima, kao što su: nadimanje u stomaku, rana sitost, gorušica, mučnina i povraćanje. Samo 25 odsto bolesnika sa ovakvim simptomima obrati se lekaru opšte prakse, a oko 50 odsto bolesnika samoinicijativno uzima lekove, sa ili bez konsultacije sa farmaceutom.

Lečenje, a ne samolečenje
- Pacijent koji oseća simptome dispepsije, trebalo bi da se obrati lekaru opšte prakse, koji će, ukoliko je potrebno, da ga uputi gastroenterologu. Alarmni simptomi, to jest oni koji skoro sigurno ukazuju na organsko oboljenje jesu: anemija, nagli gubitak telesne mase, uporno povraćanje, disfagija (otežano gutanje) i masa u trbuhu koja se može napipati na dodir. Ukoliko ovakvih simptoma nema, dispepsija se leči kod lekara opšte prakse. Ovo se odnosi na pacijente mlađe od 55 godina, dok stariji pacijenti sa novonastalim simptomima dispepsije treba odmah da se jave gastroenterologu - dodaje prof. dr Krstić.
- Osnovna strategija u lečenju dispepsije (bez alarmnih simptoma) prvo podrazumeva promenu životnih navika, ali i promenu higijensko-dijetetskog režima i uzimanje terapije koju im lekar prepiše. Kada govorimo o ishrani, ne postoji jasan dokaz o vezi ishrane i dispesije, ali svakako postoje pravila kojima ćemo umanjiti neprijatnosti. Preporučuje sa da pacijenti izbegavaju pušenje, unos većih količina alkohola, kafe i masne hrane. Predlažemo da pacijenti jedu kuvanu hranu, voće i povrće, da obroci budu redovni, manji a češći. Drugi korak u lečenju su medikamenti (H2 blokatori i inhibitori protonske pumpe), koji se ne bi smeli uzimati više od osam nedelja. Ukoliko kod pacijenta nema poboljšanja, on se upućuje lekaru specijalisti, ističe prof. dr Krstić.
Sa dispepsijom treba biti veoma pažljiv – ukoliko je funkcionalnog porekla, može se ublažiti adekvatnim načinom života i uz primenu medikamenata, ali ukoliko je njen uzrok organski, na šta ukazuju alarmni simptomi, neophodno je potražiti pomoć lekara specijaliste.

Potvrđena efikasnost lekova
- Uz odobrenje Agencije za lekove, u našoj zemlji je sprovedena prva klinička studija efikasnosti primene dva leka kompanije Actavis (Ranisan i Omeprol) u lečenju nekomplikovane dispepsije kod pacijenata u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Studija je organizovana i sprovedena u skladu sa našim i svetskim standardima, obuhvatila je 566 pacijenata oba pola. U ovom istraživanju učestvovalo je 20 lekara gastroenterologa i 100 lekara opšte prakse iz raznih gradova širom Srbije. Rezultati studije će biti predstavljeni na IX kongresu internista Srbije, koji će se održati na Zlatiboru od 7. do 11. juna, ističe koordinator studije prof. dr Miodrag N. Krstić.