Pružanje ljubavi i sigurnosti detetu kamen temeljac njegove zdrave polnosti

UNESCO-ov Međunarodni propis o seksualnoj edukaciji dece izazvao je polemike u celom svetu. Kako sa mališanima da razgovarate o seksu i šta o tome kažu poznate mame i tate?

Kada i kako sa decom razgovarati o seksu? Treba li petogodišnjeg mališana opterećivati pričama o masturbaciji i u kojoj je dobi zaista primereno da deca raspravljaju o homoseksualnosti ili abortusu?

UNESCO-ov Međunarodni propis o seksualnoj edukaciji dece, koji je nedavno stigao i na Balkan, kao svojevrsna preporuka i pomoć oko pripreme novog nastavnog programa, u javnosti je otvorio polemiku o svim tim pitanjima.Dok liberalnija udruženja u susednoj Hrvatskoj, sa kojima se UNESCO konsultovao pri izradi propisa, tvrde da on nije nikakva naredba, ali da uzima u obzir realne činjenice, oni konzervativniji smatraju da je previše eksplicitan.
Prve negativne primedbe uputilo je jedno udruženje tvrdeći da seksualna edukacija mora da se temelji na proverenim hrišćanskim vrednostima, kao i da UNESCO-ov propis nije u skladu sa psihofizičkim razvojem dece.

Istraživanja su pokazala da roditelji sa decom NAJVIŠE  RAZGOVARAJU o trudnoći, a najmanje o temama kao što su polni odnos, kontracepcija i polno prenosive bolesti

Lični stavovi nisu kriterijum
„Ovaj propis naglašava koliko je važno približiti se stvarnosti seksualnog života mladih. To uključuje i one aspekte sa kojima ne morate da se slažete. Oni koji imaju moć odlučivanja i dužnost da se brinu za mlade, treba da shvate da naučni dokazi svakako moraju imati prioritet nad ličnim stavovima“, rekli su autori propisa, stručnjaci pri američkom Veću za seksualnu edukaciju, Nenet Eker i Daglas Kirbi, (opravdano) pretpostavljajući da će neke od smernica koje su dali ipak izazvati otpor.

Znanje prikladno godinama?
Iako ne treba zatvarati oči pred stvarnošću, jer je činjenica da u svetu ima i homoseksualnih brakova i abortusa, što su neke od spornih stavki propisa, osnovno je pitanje da li su deca koja idu u vrtić, a koja bi već trebalo da se seksualno obrazuju, spremna za takvu „golu istinu“. Naime, propis na 100 stranica svrstava decu u četiri starosne grupe: od pet do osam godina, od devet do 12, od 12 do 15 i starije od 15. Prema preporuci propisa, oni najmlađi učili bi da je prirodno istraživati svoje telo i da se „telu to može svideti“, a 9-godišnjaci bi trebalo da znaju da postoje različite seksualne orijentacije. Da li je to primereno njihovoj dobi, objasnila je Marija Krmek, dečji psiholog: „Uopšteno, polna edukacija treba da bude kontinuiran proces, a ne jedan veliki razgovor - dok se dete fizički razvija, razvija se i njegova polnost. Polnost je deo ljudskog života i traje ceo život.

Ako dete SAMO NE POSTAVLJA PITANJA o seksualnim odnosima i polnosti, ne znači da ga odgovori ne zanimaju. Nađite načine da sami spontano započnete razgovor

Važno je da su roditelji spremni da odgovaraju na dečja pitanja i da pružaju informacije primerene mališanovoj dobi, baš iz tog razloga. Ovo poslednje znači dati detetu objašnjenja koja su primerena njegovom uzrastu, ali i paziti da se ono ne preoptereti činjenicama koje bi ga mogle zbuniti“, objašnjava Marija. Psiholog napominje da se tokom prve godine života polno ponašanje dece razvija kroz igru koja je često praćena istraživanjem sopstvenog tela. Sa oko tri godine počinju da uočavaju razliku između muškaraca i žena - znaju da li su devojčica ili dečak.

Polna edukacija trebalo bi da bude kontinuiran proces, a ne jedan veliki razgovor - jer dok se dete razvija fizički, razvija se i njegova polnost

I gotovo sva deca mogu da izraze polni identitet. Između pete i osme godine javlja se osećaj stida, pa se deca, dok su gola, često skrivaju, pogotovo od brata ili sestre suprotnog pola. U šestoj ili sedmoj godini života, zbog razvoja pojma o sebi, postaju još sramežljivija. Jača je potreba za privatnošću, tako da postaju svesna socijalnih ograničenja polnog izražavanja. Adolescencija (od trinaeste do šesnaeste godine) životno je razdoblje koje karakteriše povećan polni interes. Za to postoji nekoliko razloga: fizičke promene, veći nivo polnih hormona, sve veće kulturološko naglašavanje polnosti, kao i vežbanje polnih uloga odraslih.

Sa oko tri godine deca počinju da uče razliku između muškaraca i žena. Isto tako, znaju da
li su devojčica ili dečak. Gotovo sva deca mogu da izraze polni identitet

Razgovor o seksualnosti
Na koji način treba razgovarati sa decom o seksualnosti? Kako birati reči? Na šta ih treba upozoriti? Na te, ali i mnoge druge roditeljske nedoumice, odgovorili su psiholozi Anita Milanović-Lambeta i Marija Krmek u priručniku „Polni razvoj deteta“. Autorke smatraju kako, osim učenja o ponašanju, vrednostima i osećajima, anatomiji i funkcijama delova tela, polna edukacija uključuje i razgovor o tome kako biti muškarac ili žena. Istraživanja su pokazala da roditelji sa decom najviše razgovaraju o trudnoći, a najmanje o temama kao što su polni odnos, kontracepcija i polno prenosive bolesti. Razlog tome je što ponekad mama i tata smatraju da deca već sve znaju i da nemaju više šta da im kažu. Ali, pokazalo se da deca nisu upoznata sa mnogim važnim aspektima seksualnosti.
Studije su pokazale kako je pružanje iskrenih informacija o seksualnosti povezano sa odlaganjem seksualne aktivnosti kod adolescenata, što razbija česte roditeljske predrasude o tome kako informisanje podstiče ranije stupanje u polne odnose.

Najčešća dečja pitanja
Pripremate nedeljni ručak, a vaš mališan bezbrižno se igra. Odjednom, kao munja iz vedra neba, prostreli vas pitanjima: „Mama, kako beba dolazi na svet?“ ili: „Mogu li da vidim tvoju vaginu?“ Kako pronaći pravu reč i smireno detetu ponuditi odgovore koje će ono moći da razume?
Koristite uvek  ISTE NAZIVE za muške i ženske polne organe.  Ako upotrebljavate različite nazive, deca se mogu zbuniti ili će im biti neprijatno jer ih drugi ne razumeju

Autorke priručnika o polnom vaspitanju, koji možete pročitati na www.poliklinika-djeca.hr, tvrde da odgovaranje na detetova pitanja na jednostavan način, prikladan njegovom kognitivnom razvoju, može zadovoljiti znatiželju i smanjiti potrebu za polnim eksperimentisanjem u budućnosti.
Evo nekih odgovora koji će zadovoljiti detetovu znatiželju: „Svaka žena u sebi ima malo jajašce, ali drugačije od onih koja mi jedemo. To jajašce raste, i raste, i pretvori se u bebu. Tata ima spermu. Kad se jajašce i sperma spoje, beba počinje da raste. Beba će izaći kroz posebni otvor između maminih nogu koji se zove vagina...“ i: „Ne mogu da ti pokažem svoju vaginu jer je to nešto lično što se ne pokazuje drugima, ali možemo da pogledamo slike u ovoj knjizi.“
Mladi u Srbiji stupaju u seksualne odnose u proseku  SA 16 GODINA, a 20 % njih ne koristi zaštitu
Takođe, stručnjaci savetuju roditeljima da u situacijama u kojima žele da izbegnu podsticanje određenog ponašanja ili sopstvenu preteranu reakciju, mogu i da ignorišu detetovo pitanje o seksualnosti. Ili da se pretvaraju da ne razumeju šta dete radi ili pita. Time mogu da „kupe“ malo vremena i prikupe više informacija o detetovom ponašanju, pitanju ili izjavi.
Predškolci često ponavljaju reči koje su negde čuli ili nešto što su videli, a da možda i ne razumeju njihovo pravo značenje. Recimo, ako vas dete pita: „Da li ste se ti i tata seksali?“, možete mu zbunjeno odgovoriti: „Zlato, a šta ti misliš - šta je seks?“ Dobro je i postaviti granice – izjavom ili ponašanjem pokažite detetu da je njegovo ponašanje neprihvatljivo i neprimereno.

Kratko i jednostavno
Svaki dan nađite vremena i priliku za razgovor. Na primer, kad podučavate sina kako da koristi toalet, iskoristite priliku da nauči pravi naziv za muški polni organ. Ili se, recimo, nađete u situaciji da vas, dok menjate ćerki pelenu, njen stariji brat pita gde je sestri penis. Tada mu možete objasniti da ga ona nema jer je devojčica. Odgovarajte kratkim, jednostavnim rečenicama, imajući na umu detetove godine. Koristite uvek iste nazive za muške i ženske polne organe. Ako upotrebljavate različite nazive, deca se mogu zbuniti ili im može biti neprijatno kad ih drugi ljudi ne razumiju. Nemojte se šokirati ili iznenaditi.
To bi deci moglo da znači kako razgovor o polnosti nije u redu. Ako o toj temi razgovarate sa decom dok su mala, veća je verovatnoća da će vam doći sa pitanjima i tražiti razgovor o svojim osećajima i kad budu adolescenti.
Uz razgovor o telu, ne zaboravite osećaje. Razgovarajte i o ljubavi. Deca treba da čuju da polnost nije vezana samo za telo. Nemojte neke delove tela nazivati prljavima ili zločestima.
Razgovarajte sa decom o privatnosti. Treba da nauče i razumeju kad smeju da budu goli (na primer u kupatilu), a kad moraju da nose odeću (na primer u školi ili prodavnici).
Razgovarajte sa detetom o dobrim i lošim dodirima. Dobri dodiri su, recimo, zagrljaji voljenih osoba. Isto tako, u redu je kad mame, tate ili lekari diraju decu kako bi im pomogli. Loši dodiri su kad ih neko dira na način koji njima nije prijatan. Podelite sa decom svoja uverenja, vrednosti i stavove. Deca to uče od najranije dobi.

Šta govore brojke?
Ako znamo da mladi u Srbiji stupaju u seksualne odnose u proseku sa 16 godina, da 20 % svih seksualno aktivnih adolescenata ne koristi nikakvu zaštitu pri polnom odnosu, da je broj polno prenosivih bolesti u stalnom porastu, da svake godine zatrudni oko 2.000 devojaka između 15 i 19 godina... nameće se pitanje da li bi te brojke izgledale lepše da je bolje znanje mladih o polnom životu.
Naime, prema rezultatima Durexovog online istraživanja, roditeljska uloga u seksualnom vaspitanju vrlo je mala, pa je deci internet najučestaliji izvor informacija o seksualnosti.

Studije su pokazale da je roditeljska uloga u seksualnom vaspitanju dece slaba, pa je INTERNET čest IZVOR INFORMACIJA

Kako takav oblik komunikacije i „edukacije“ neretko promoviše iskrivljene vrednosti i stvara nerealnu sliku, uvođenje seksualne edukacije u škole može da bude samo pozitivan potez.
Naročito zato što i mladi žele edukaciju koja je kvalitetnija od virtualne. Naime, čak 95 % njih izjavilo je da treba uvesti seksualno vaspitanje u nastavu, kao i da bi najviše želeli da više nauče o neželjenoj trudnoći i o prvom seksualnom odnosu.

Šta kažu poznati?

Aleksandar Srećković Kubura, glumac, ima sina Aleksu
Deca su dovoljno radoznala, da kada se neka tema pojavi u njihovom životu, sami pitaju ono šta ih zanima. Roditelj samo mora da bude dovoljno osetljiv da pitanje i interesovanje prepozna. Seksualnost je komplikovana tema i za odrasle, a kamoli za decu. Zato se o tome razgovara u više faza i na različitim nivoima, u odnosu na to kada i za šta se dete u određenom uzrastu zainteresuje. Dakle, sin i ja razgovaramo već dugo, a svakako će biti još pitanja i razgovora kako on bude dublje ulazio u pubertet.

Sanja Doležal, pevačica i voditeljka, ima sina Luku i ćerku Leu
Seksualnost predstavlja značajan deo naših života i o njoj treba razgovarati, ali predškolska deca su premalena za priče o seksu i eksplicitne rasprave. U školi, naročito u višim razredima, treba razgovarati o toj temi, ali deci je još potrebnija edukacija o osnovama komunikacije. Meni ne bi mnogo pomoglo da su moja deca slušala o seksu u školi, jer kao roditelj sa njima o svemu razgovaram.

Ivan Milinković pevač grupe „Legende“, ima sina Filipa
Mom sinu je sedam godina, pa će  priča o toj temi doći na red kada bude počeo više da se interesuje za odnos polova. Već sada mu pocrvene uši kada vidi devojčicu koja mu je simpatija. Kao što je moj otac sa mnom, i ja gradim otvoren odnos sa sinom i smatram da roditelj treba da razotkrije tabu u vezi sa seksualnošću. To je tema kao i svaka druga i detetu ne sme da bude neprijatno dok se o tome govori.

Tekst: Danijela Petrov, Sandra Babić, Nenad Blagojević