Sve je više beba "iz epruvete"

Na vantelesnu oplodnju odlučuju se parovi čija velika želja za potomstvom ne posustaje. Oni strpljivo i sistematski slede proceduru koja vodi do slatkog bebinog plača u njihovom domu

Danas svako može postati zdrav roditelj u reproduktivnom dobu, samo ako dovoljno želi i strpljivo leči određen problem. Recimo, muškarac sa izuzetno malim brojem spermatozoida može postati otac, a ženi koja nije uspevala i pored urednih rezultata da zatrudni - to polazi za rukom. Pomoć im pruža vantelesno začeće.
Najčešći razlozi (u 65 % slučajeva) za ovakav vid trudnoće jesu neprolaznost jajovoda zbog zapaljenja, tumora ili odstranjivanja zbog ranije vanmaterične trudnoće.
- Napredak tehnologije i razvoj farmaceutske industrije  koji nam omogućavaju  upotrebu sve kvalitetnijih efikasnih lekova, povećava uspešnost vantelesne oplodnje, kaže za Lisu doktorka Eliana Garalejić, načelnik Odeljenja za artificijelne reproduktivne tehnologije u GAK „Narodni front“. Tek posle detaljnog ispitivanja treba se odlučiti za vantelesnu oplodnju. To je velika nada mnogim parovima koji bezuspešno  prirodnim putem pokušavaju da dođu do potomstva. Kod malog broja to je jedini način da dobiju dete, na primer u slučajevima kada su kod žena zbog vanmateričnih trudnoća oba jajovoda izgubila funkciju ili kada je  nalaz semena kod muškarca izuzetno slab. Interesantno je da se kod 17 odsto potpuno zdravih parova radi vantelesno začeće jer drugi vidovi lečenja nisu dali uspeh.
Bitno je istaći da je i posle neuspele vantelesne oplodnje moguće da dođe do spontane trudnoće jer lekovi za stimulaciju deluju na rad jajnika, a žena se posle svega opusti i - zatrudni. Dakle, vantelesna oplodnja se primenjuje kod parova kojima je to jedini način lečenja, ali i kod zdavih ljudi koji ne mogu doći do potomstva na drugi način. 
Postoje mogućnosti za vantelesnu oplodnju o trošku države. Jedan od uslova je da žena nije starija od 38 godina, da joj je funkcija jajnika očuvana, da nema velike patološke promene i da je seme muškarca određenog kvaliteta. Kada se par odluči na ventelesnu oplodnju, prvo treba da se obrati ginekologu u domu zdravlja, gde će obaviti osnovne preglede i dobiti spisak potrebniih analiza. Ukoliko ginekolog u domu zdravlja utvrdi da je potrebna vantelesna opodnja i da su za to ispunjeni svi uslovi, upućuje par na komisiju ginekološke klinike. Samo jedan pokušaj vantelesne oplodnje je besplatan, svaki sledeći par sam plaća. Cena je oko 300.000 dinara, zavisno od toga gde se radi.
U toku vantelesne oplodnje na terapiju stimulacije jajnika u proseku 10 % žena ne odrea­guje razvojem folikula, što iziskuje prekid procedure.
Kod žena koje su dobro odreagovale i kod kojih su dobijene jajne ćelije, ali nisu kvalitetne, procedura se takođe prekida. I kada se dobiju dobre jajne ćelije, događa se da se ne razvije embrion, pa se procedura ponovo ne može sprovesti do kraja. Samo u slučajevima kada je došlo do razvoja kvalitetnih embriona, oni se ubacuju u matericu i očekuje se željena trudnoća. Nažalost, kao i kod spontano nastalih trudnoća, ne završe se sve porođajem, već su i posle celog procesa vantelesne oplodnje mogući pobačaji.

Vantelesna oplodnja o trošku države radi se u GAK „Narodni front”, kliničkim centrima Novi Sad i Niš i u šest privatnih bolnica
Bezbolno, ali ne i bez rizika 
- Terapija za stimulaciju razvoja jajnih ćelija prethodi intervenciji dobijanja jajnih ćelija. Bezbolna je i obavlja se u opštoj anesteziji. Takođe je i proces ubacivanja embriona u matericu bezbolna procedura posle koje se nastavlja sa terapijom. Vantelesna oplodnja danas je rutinska metoda, mada nije bezazlena, jer je do sada umrlo oko 150 žena u svetu u toku vantelesne oplodnje. To nisu bile medicinske greške već medicinske komplikacije, koje se dogode i u najboljim centrima u svetu. Upavo zato sprovode se strogi kriterijumi, lekari su oprezni, savesni i detaljno prilaze svakom paru. Lečenje steriliteta i vantelesna oplodnja zahtevaju strpljenje i angažovanje, ali važno je da su pacijenti obavešteni o ograničenom procentu uspešnosti.

Prave adrese: Sve o uslovima vantelesne oplodnje o trošku države možete saznati na
www. rzzo.rs (vantelesna oplodnja). Više o vantelesnoj oplodnji pogledajte na
www.stetoskop.info/vantelesna oplodnja ili  www.beba.com

Beba i posle 17 godina nade
- Kada nekim pacijentima kažemo koje sve analiza treba da urade, ponekad se jave tek posle godinu dana, urade samo delimično ispitivanje pa opet pauziraju. Imamo i primere izuzetne upornosti. Nekad posle deset, pa i 17 godina braka i lečenja vrlo teških slučajeva steriliteta, nakon vantelesne oplodnje dođe do trudnoće. 
Kvalitet rada vantelesne oplodnje kod nas zadovoljava svetske standarde, tako da su i rezultati na zavidnom nivou, po evropskim merilima.
Zakon o humanoj reprodukciji u našoj zemlji u fazi je pripreme. Pravna regulativa i javna rasprava daće završnu reč o tome šta će se i kako u budućnosti raditi, kaže doktorka Garalejić.Nepoznati davaoci
Kod nas se za sada nigde ne radi inseminacija ni veštačka oplodnja  semenom drugog muškarca ili nepoznatog donatora. Za to postoje svi tehnički uslovi, ali ne i zakon koji bi to dozvolio. On je tek u pripremi.
U nekim zemljama davaoci genetskog materijala ostaju nepoznati, u drugima je moguće saznati ko je donator. U Engleskoj je do pre nekoliko godina davalac apsolutno bio anoniman, a sada, kad žena i dete imaju pravo da znaju ko je biološki otac, niko ne želi da bude davalac sperme.

Uz strpljenje i poverenje u lekare, bitna je i motivisanost i upornost za roditeljstvo, jer ono ostale preokupacije u životu stavlja u drugi plan
Surogat majka
U nekim zemljama moguće je da se jajna ćelija žene vantelesno oplodi spermom njenog partnera  i ubaci u matericu druge žene koja nosi trudnoću do porođaja. Po našem zakonu, žena koja se porodi je majka. U Americi, kada se rodilo prvo dete koje je tako začeto, surogat majka nije htela da se odrekne deteta. Nedavno su Sara Džesika Parker i Metju Broderik ponovo postali roditelji, pošto im je jedna žena za 150 hiljada dolara rodila blizance začete vantelesno od njihovog  genetskog materijala.

Tuđa jajna ćelija
Veštačka oplodnja u Sloveniji pomaže ženama koje nemaju jajnu ćeliju pa zato ne mogu da postanu majke. Po novom zakonu takva mogućnost je otvorena i u Hrvatskoj, pored  oplodnje jajne ćelije muževljevim semenom i doniranim semenom drugog muškarca. Doniranje jajne ćelije biće anonimno, a  bračni status nije obavezan da bi se dobila vantelesno začeta beba.  Za jedno začeće neće se koristiti donirane i muške i ženske ćelije. Ali, novi zakon u Hrvatskoj otvorio je niz verskih i moralnih dilema.

Tekst: Emina Ćirić