Sterilitet se uspešno leči: Bebe ne donose rode

Od 1978. godine, kada je rođena Lujza Braun, prva beba koja je začeta vantelesno, na isti način rođeno je više od 3,5 miliona dece širom sveta. Na sreću, nauka sve više napreduje, pa danas dete može da rodi i surogat majka, a „proizvedena“ je i veštačka sperma

Kada im je pre dve godine i treći lekar  potvrdio da su oboje sasvim zdravi, Jovana i Nenad i dalje su bili zbunjeni. Sve je u redu, a Jovana nikako da zatrudni. Ostalo je, rekao je doktor, da probaju još inseminaciju, pa ako i to ne uspe - vantelesna oplodnja. Uporni, željni da se i u njihovoj kući začuje plač bebe, naoružali su se strpljenjem. Brojne analize, stimulacije hormonima i, naravno, brojni troškovi. Iako su po svim kriterijumima imali pravo na besplatni pokušaj vantelesnog začeća, mnoge nalaze koji se prethodno rade morali su sami da plate. Jovana je zaposlena i nije mogla svaki čas da izostaje sa posla kako bi „visila“ po ambulantama zbog uputa i čekala u redovima u laboratorijama. Kada je došlo vreme za hormonske stimulacije, često se pitala šta ako ne ostane trudna, a hormoni joj naškode. Sa istim pitanjem ginekolozima se obraćaju mnoge žene koje se kao i ona pripremaju za medicinski potpomognutu trudnoću. Jovana i Nenad pokušali su već jednom vantelesno začeće, pa ponovo, i ponovo... Sada je Jovana na samom kraju trudnoće, početkom avgusta je „termin“. Iz sujeverja će o bebi pričati tek kada je donesu kući. Želja im je ista kao kod skoro svakog zdravog bračnog para. Oni se približavaju ostvarenju svog sna i sa ponosom tvrde da vredi biti uporan, strpljiv i verovati u pomoć medicine.

Od želje do bebe
U toku prve godine braka kod 90 odsto parova koji žele decu dolazi do trudnoće. Ako i pored urednih seksualnih odnosa i redovnog menstrualnog ciklusa kod žene za godinu dana ne dođe do trudnoće, verovatno je u pitanju sterilitet. To je veliki problem u svetu, i postaje sve češći i kod nas. Jedan od bitnih razloga je što žene sve duže odlažu prvu trudnoću i u kasnijim godinama počinju da razmišljaju o materinstvu. Iz godine u godinu umanjuje se šansa za začećem, jer mlađa žena lakše ostaje u drugom stanju.

Borba protiv sterilteta počinje ispitivanjem zdravlja oba partnera. Važno je da pacijenti izaberu lekara kome veruju

„Viši“ ciljevi
Suočeni sa činjenicom da ne mogu tako jednostavno da postanu roditelji, parovi u početku sa nevericom čekaju da se nešto promeni, a onda traže pomoć lekara. Lečenje bračne neplodnosti danas je razvijena ginekološka grana, tako da su retki slučajevi gde posle lečenja, inseminacije ili vantelesne oplodnje ne može doći do trudnoće.
Uzrok neplodnosti nije isti danas i pre 40 godina, a nije isti u gradu i na selu. U gradovima u razvijenim zemljama žene prvo žele da završe školu, dobiju dobar posao, da se dokažu, obezbede stan i sve što je potrebno za komforan život, pa tek tada planiraju trudnoću. Dakle, do 35. godine su pod većim rizikom da više puta dobiju zapaljenje jajnika ili cistu, da stres potpuno poremeti njihove hormone. I baš kada im se sve kockice sklope, nedostaje samo materinstvo...

Sa sterilitetom se suočava 10 do 15 % parova, u 85 do 90 % slučajeva otkriva se uzrok, a u 10 do 15 % on ostaje  nepoznat

Psiholog Eleonora Vlahović godinama se bavi sterilitetom kao bračnim problemom:
-Kada neko ne može da ostvari tu želju, period spoznaje traje godinu-dve. Prva, najgora faza, potpuna je neverica, „kako je to moguće“, „zašto baš ja“... Posebno je teško ženama koje su imale trudnoću koja je iz nekog razloga prekinuta. Sterilitet nije problem jedne osobe, već je to partnerski odnos, gde svako počinje da traži svoj vid funkcionisanja i borbe sa problemom. Pojedine osobe pod pritiskom pomešanih osećanja besa, straha, stida i tuge ne pronalaze dobitnu kombinaciju, već u njima prorade odbrambeni mehanizmi zaštite: „Desiće se kada se desi“, „Tako je Bog hteo“, nepotrebno se odlaže rešavanje, sve do surove racionalizacije tipa „Na ovu krizu bolje je i da nemamo decu“.  To su odbrambeni mehanizmi - teško se prihvata problem. Ljudi ne shvataju da je sterilitet kompleksan, da problem traži brzo i kompleksno reagovanje i da se neće sam od sebe rešiti. Ta borba traži borce dugoprugaše, spremne da odvoje i vreme i trud, da budu uporni. Prvo moraju da „priznaju“ da imaju problem. Sledeći korak je prihvatanje - „da, ja ne mogu da ostvarim željeno potomstvo, ali ću se boriti da ne ostane tako“. U traženju rešenja, nažalost, parovi prvo lutaju: kod kog će lekara, alternativna ili klasična medicina, tuđi primeri, knjige, novine, internet... To je faza koja se ne može preskočiti. Činjenica da je svima koji ispune zdravstvene uslove pristupačna i vantelesna oplodnja, dodatno ohrabruje.

Tekst: Emina Ćirić