Kaži mi, kaži, kako da te zovem...

Već skoro čitav vek u Srbiji najčešća imena su Nikola i Milica. Ponovo su u trendu stara imena, a svi oni koji žele da promene svoje lično ime mogu to učiniti posle svoje petnaeste godine

Čitavog života, hteli da priznamo to ili ne, lično ime nosimo kao ukras, ili pak kao teg. Male, slatke bebe ne pitamo ništa, a o tome kako će se zvati donosimo najčešće odluku čim saznamo pol. Često to bude i pre njihovog rođenja. I verujemo da je svako od nas bar jednom u životu poželeo da nosi neko drugo ime, a gotovo da nema buduće majke koja nema pripremljeno ime za svoje dete pre nego što u kuću stignu prve pelene.
U matičnim knjigama iz 19. veka, kao i danas česta muška imena kod nas su Aleksa, Strahinja, Mihailo, Vukašin, Dimitrije, Aleksandar, Stefan, ali gotovo u svim matičnim službama prednjači i to punih sto godina ime Nikola. I sa ženskim imenima situacija je slična. Stara srpska imena su izuzetno popularna, a prioritet i vodeće mesto skoro čitav vek drži ime Milica:
- Česta imena su Marija, Anđela, Aleksandra, Katarina, Jelena, mada često se dešava da ime koje dobijaju devojčice podseća na nadimak, ali naravno to je u skladu sa zakonom pa tako imamo Anju, Minju, Vanju, Miu, Lanu – kaže matičar Zorić iz opštine Čačak.
Kad ustane trećina odeljenja
Gotovo da nema odeljenja u osnovnoj školi a da u učionici ne sede bar tri Stefana, dve, tri Milice, po neki Aleksandar i naravno Nikola:
- Pre dve godine u prvom razredu, u odeljenju koje sam ja učila bilo je čak četiri Mihaila, dva dečaka su se zvala Strahinja, dva Miloš, a pet devojčica nosile su ime Natalija. Zna da bude malo smešno kada recimo prozovem Milicu da odgovara, a ono ustane trećina razreda – kaže učiteljica jedne osnovne škole.
- Ljudi vrlo ozbiljno razmišljaju kada daju imena deci. Na njih najvišu utiču društvene i kulturne okolnosti. Pre nekoliko decenija, na primer, niko deci nije davao biblijska imena kao što su Sara, Matija ili Luka, koja su danas izuzetno popularna. Danas se, međutim, retko koje dete zove Dragan i Zoran, a ta imena su bila najpopularniji pre pola veka. Postoje naravno i „evergrin“ imena Milica, Nikola, Jovan, koja su uvek popularna. Talas vladarskih imena prošao, a smenio ga je „biblijski“ talas koji sam već pomenuo. Sada je manje Rastka, Nemanja, Dušana i Stefana, nego osamdesetih godina. Ta „dinastička“ imena sem Dušana, koje je uvek bilo popularno, bila su raširena sedamdesetih i osamdesetih godina - objašnjava za Lisu istoričar Predrag Marković.
Politička i društvena situacija kod nas ostavila je traga i na ličnim imenima. U periodu između dva svetska rata u Srbiji je bilo popularno i najčešće se muškoj deci davalo ime Petar i Aleksandar. Od ženskih imena “najpopularnije” su bile Natalije i Marije. Gotovo da nije bilo porodice koja nije poželela da neko od novorođene dece nosi ime svojih vladara. Posleratne godine obeležila su i ruska imena, pa su deca dobijala imena Ljiljana, Saša, Viktor, Staljinka... U matičnim knjigama venčanih pronašli smo podatak da su sedamdesetih godina prošlog veka brak sklopili jedan Jugoslav i jedna Staljinka.
Devojčica dobila ime po proleću
Ne može se precizno reći koja su najpopularnija srpska imena, jer Republički zavod za statistiku i informatiku ne vodi takvu evidenciju. Prema podacima beogradskog Zavoda za informatiku i statistiku, deset najčešćih ženskih imena u prvih šest meseci 2008. godine su Milica, Anđela, Teodora, Marija, Jovana, Ana, Sara, Katarina, Anja i Jana, a muških Luka, Nikola, Marko, Aleksa, Lazar, Stefan, Filip, Aleksadar, Uroš i Ognjen.
Prema Porodičnom zakonu Republike Srbije, ime deteta određuju roditelji. Zakon kaže da “roditelji imaju pravo da slobodno izaberu ime deteta, ali ne mogu odrediti pogrdno ime, ime kojim se vređa moral ili ime koje je u suprotnosti sa običajima i shvatanjima sredine”. U matičnoj službi beogradske opštine Stari grad, na čijoj se teritoriji nalaze dva najveća porodilišta u zemlji, kažu da je bilo slučajeva da su odbili zahtev roditelja koji su želeli da im se dete zove Ointangru Unartan. Drugi primer koji takođe nije usvojen je ime Petar Drugi.
Među neobičnim imenima koja su upisna u registar su Vodan, koji je dobio ime po horoskopskom znaku u kome je rođen (vodolija), zatim devojčica Oprolećovana, prema proleću, Kiša i Narda, kojoj su roditelji nadenuli ime prema nazivu trave od koje nastaje valerijana.
- Imamo dosta Helena, Elena, Selena, Nađa, Lena, Una i Luna , ali one ne pobeđuju Jane, Janje i Maše. Petra je postalo malo češće, jer ga ranije gotovo nije bilo, a u trendu su i dalje Anđela i Milica. Nedavno smo imali jednu Vidu, što nije često ime, a počele su da se javljaju imena Natalija. Lola i Lara. Kada je reč o muškim imenima, dominiraju Miloš i Nikola i Aleksa. Nešto je manje Aleksandara i Igora, ponekad se pojave Goran i Zoran. Ove godine u registrar su upisani Tomica i Milovan, a Relja kao retko ime ponovo ulazi u modu. I dečacima i devojčicama roditelji rado daju ime Vanja – navodi Zorislava Mandić, matičar u SO Stari grad. Kao neprijatnu situaciju naša sagovornica navodi slučaj kada je majka htela da detetu da ime prema imenu svoje najbolje prijateljice, otac je imao drugi predlog, a starije dete treći. Većina roditelja se kod kuće dogovori i matičaru samo preostaje da upiše ime u knjigu.
Čelična imena za nejaku decu
Radmila Vićentijević, načelnica Odeljenja statistike u beogradskom Zavodu za informatiku i statistiku rekla nam je da stanovnici prestonice daju svojim potomcima imena po imenu nekog svetitelja ili ako je dete rođeno na dan nekog verskog praznika. Roditelji kažu da je dete dolaskom na svet baš tog dana, zapravo samo sebi izabralo ime. Drugi tip imena su narodna, koji počinju prefiksom živ, drag ili rad, a treća vrsta su imena mondenskog karaktera, koje roditelji biraju prema imenima popularnih pisaca, glumaca, značajnih vojskovođa i slično.
- Šezdesetih godina, najpre u Beogradu, a potom i u drugim krajevima dominiraju hrvatska imena ko što su Davor, Dalibor, Darko, Damir i Željko, ali i imena turskog porekla, kao što je Jasmina - ističe Vićentijević.
Običaj u Srba je da kum podari detetu ime. Istina, u nekim ranijim periodima to se dosta više poštovalo tako da roditelji i nisu imali mnogo uticaja na to kako će se dete zvati. U posleratnim godinama kada su sredstva komunikacije bila daleko slabija, a kumovi obično živeli u nekom udaljenom mestu običaj je bio da neko od ukućana, obično deda od deteta krene sa darovima u kumovsku porodicu, obavesti ih o srećnom događaju i zamoli ih da detetu da ime. Obično se izbor svodio na tri, četiri imena, međutim, česti su bili slučajevi gde je izbor sužen na samo jedno ime pa sviđalo se to roditeljima ili ne.
- Roditelji su ti koji daju ime detetu a kum je duhovni otac. Pored toga što dete krštava njegova uloga je da brine na pravi način o svom kumčetu, o njegovom vaspitanju, izdržavanju u slučaju da se nešto dogodi roditeljima – kaže sveštenik Milenko Milovančević.
U narodu postoji verovanje da se novorođenom detetu nikada ne daje ime rano preminulog člana porodice, da ne bi bilo, kako se kaže, kratkog veka. Kroz vekove dosta se vodilo računa i o tome da recimo ako je muško dete nejako po rođenju obavezno dobije neko “čelično” ime, recimo Gvozden. Ima primera i davanja gotovo magijskog imena, pa da bi se sprečilo dalje rađane ženke dece devojčice dobijaju imena Netrebala, ili Dosta. To obično bude treća ili ćetvrta kćerka, pa ako se posle njih rodi naslednik a on dobije ime Srećko ili Željko:
Ako vam neko kaže da se zove Dragana, Gordana, Ivana gotovo će te biti sigurni da su njihovi roditelji očekivali naslednika, pa kako se to nije desilo njihove kćerke su dobijale imena izvedena od tog muškog imena. Poslednjih decenija sve češće se dešava da mališani dobijaju imena po crkvenom prazniku na koji su rođeni: Jovana, Bogdan, Nikola, Đorđe:
Promena imena
A šta ako nismo zadovoljni imenom koje su nam dali na rođenju i za koje na baš ništa nisu pitali? Promena imena, prema našem zakonu, moguća je tek sa navršenih 15 godina života. Teško je proceniti koliko ljudi se u Srbiji odluči na taj korak, jer opštinske službe raspolažu podacima o promeni “ličnog imena”, što podrazumeva i ime i prezime. U najvećem broju slučajeva reč je o promeni prezimena posle razvoda, zbog vere ili odlaska u inostranstvo, a dosta ređa je promena imena.
Kako saznajemo u beogradskoj opštini Čukarica, 2007. podneto je 127 zahteva za promenu ličnog imena, dok je od početka ove godine primljeno 89 zahteva. Od toga se najveći broj zahteva odnosio na promenu prezimena.
Opštinski službenici kažu da se građani odlučuju da promene ime iz različitih razloga: neko je nezadovoljan imenom koje su mu nadenuli roditelji ili kum, nekoga godinama zovu drugačije pa želi da to formalizuje. U opštinskim službama su zabeleženi primeri da je Mijodrag prekršten u Miodrag, Mikajlo u Mihajlo, Dragmila u Radmilu, Petrija je postala Milka, Kaćuša - Milica, Mašinka je promenila ime u Radmila, a Traktorka je postala Jelica, Selim - Stefan, a Miralem - Milan. Oni koji se odluče da promene ime ili prezime moraju da pribave gomilu dokumenata: zahtev za promenu ličnog imena, izvod iz matične knjige rođenih, izvod iz matične knjige venčanih, uverenje o državljanstvu, uverenje da se protiv njih ne vodi istraga, uverenje iz vojnog odseka(za muškarce), uverenje da li je poreski obveznik, a uz to se plaća i administrativna taksa od 430 dinara. Zahtev se podnosi opštini, a na promenu ličnog imena se čeka od 15 dana do dva meseca.
U Belanovici kod Ljiga živi autoprevoznik Dragan Marković. Do svoje tridesete godine on je bio Zoran, ali kako nam je ispričao, „nekako mu je bilo tesno u tom imenu“. Otišao je, podneo zahtev i evo, sada je Dragan. I priča on „kao da mu je pao neki teret sa duše“.
Pod uslovom da nema nekih drugih zakonskih prepreka (krivično gonjenje) bez problema kada popunite formulare i uplatite 1.200 dinara možete da promenite lično ime i po odredbama Porodičnog zakona morate biti stariji od 15 godina. Ako i rešite da promenite ime imajte u vidu i troškove za promenu ličnih dokumenata. Biće vam potreban novac i za to.
No, ipak ma kako se zvali ili koje ime svom mezimcu ili mezimici dali budite sigurni da ime ne čini čoveka. Čine ga neke druge, mnogo važnije osobine. A ime... Svako je na svoj način lepo, ima neko značenje i poruku. I nije toliko važno da li je naše dete Petar, Janko, Ljubica ili Milica. Važno je da su živi i zdravi i da budu dobri ljudi...
Korisni saveti
U svetu postoji nekoliko specijalizovanih sajtova posvećenih ovoj temi (www.babynames.com, www.namefinder.com), na kojima je dat spisak imena karakterističan za pojedine države, objašnjenja kakvog je porekla određeno ime, šta znači…I na domaćim sajtovima (www.roditeljiportal.com, www.autentik.net), može se pronaći spisak srpskih imena po azbučnom redu.
Za 15 dana u opštinama Priboj, Prijepolje i Nova Varoš nedavno je čak 30 beba dobilo imena po našim teniserima Novaku Đokoviću, Ani Ivanović i Jeleni Janković.
Odbijeni zahtevi za ime deteta
Kako nam kažu u matičnim službama dešava se, ali retko da zahtev roditelja za upis deteta pod određenim imenom bude i odbijen. Istina to se dešava retko, ali zabeleženo je nekoliko slučajeva. U opštini Savski venac došli su roditelji za zahtevom da se njihov sin zove Ointagru Unarta. Niko još nije uspeo da sazna da li je to ime trebalo nešto da znači, ali zahtev je odbijen i niko nije uspeo da sazna šta zapravo to ime znači. Čini se, malo neobičan način da se dete obeleži za ceo život. U ovoj istoj opštini odbijen je i zahtev za imenom Petar Drugi. Razlog za odbijanje nije zbog dva imena, jer i to naš zakon dozvoljava, već zbog toga što ni otac deteta nije Petar.


                                                                                                    Tekst: Dragana Milošević i Vesna Stamenić