Festival trube usred Srbije

Ove godine od 5. do 9. avgusta 49. Dragačevski sabor će okupiti više od 600.000 posetilaca iz Srbije, Nemačke, Francuske, Slovenije i drugih zemalja koji će uživati u sviranju više od 500 trubača

Majls Dejvis, najčuveniji svetski trubač rekao je čuvši dragačevske zvuke: „Ja nisam ni znao da truba može da se svira na taj način.“ A „Praznik trube“, kako u narodu nazivaju dane trajanja Dragačevskog sabora trubača u Guči - „svetskoj prestonici trube“, prvi put je održan 14. oktobra 1961. godine. Ovaj festival je najznačajnija smotra izvornog narodnog stvaralaštva i kulturnog amaterizma u Srbiji i jedina manifestacija trubaštva kao oblika izvorne narodne umetnosti.

Prasetinu, jagnjetinu, svadbarski kupus ili pasulj pripremljene na tradicionalan način obavezno morate da probate. Kilogram pečenja koštaće vas od 750 do 1.000 dinara.
Od povečerja do veselja
Trube su u Dragačevo stigle kao isluženi muzički istrumenti iz vojnih kasarni i bojeva za slobodu krajem 19. i početkom 20. veka. Donosili su ih vojni trubači „značari“ kao uspomenu na dane provedene u vojsci i na ratištima. O tome svedoče brojni nadgrobni spomenici i krajputaši (najstariji među njima je onaj Urošu Rakićeviću iz Guberevaca koji je kao vojni trubač učestvovao u srpsko-turskom ratu od 1876. do 1878. godine). Trubači su primetili da narod trube rado sluša pa su na njima počeli da sviraju kola i pesme. U početku su svirali sa postojećim muzičkim sastavima, a onda su se udružlii i napravili posebne orkestre - četiri trube i bubanj, pet truba i bubanj... Truba nije više svirala ustajanje i povečerje, vojne marševe i juriš, ona se u Dragačevu sve više oglašavala i na veseljima. Tako su se vojne trube primirile, pripitomile, ušle u srce i dušu naroda. Bez njih nije više bilo ni pesme. Dragačevci su ih tako zavoleli da bez njih nisu oglašavali ni rođenja, ni krštenja, ni mobe, ni komišanja, ni odlaske u vojsku, ni svadbe, ni podizanje krovova na novim kućama.

Novina u odnosu na prošlu godinu je da će svi programski sadržaji ove godine biti besplatni. Jedino će biti naplaćivan parking, i to 1.000 dinara za svih pet dana Sabora.
Truba - sastavni deo života
Seoski sabori bez trubača nisu mogli ni da se zamisle. Dragačevci su se rađali, živeli i umirali uz trubu, a Sabor su osmislili mladi školovani ljudi, zanesenjaci, u želji da razbiju ustajalost života malog mesta kao što je u to vreme bila Guča, daleko i duboko u provinciji. Narod je ovu manifestaciju prihvatio kao praznik kojem se veoma raduje i na koji poziva goste.

Iz Guče u Nju Orleans, Tokio...
Sabor više nije samo gučki, srpski – postao je svetski. O Saboru i trubačima napisane su knjige, naučne rasprave i reportaže, putem televizije gledaju ga širom sveta. Trubači su postali akteri naših filmova koji dobijaju svetske nagrade. Na Sabor danas dolaze učesnici i gosti od Japana do SAD, a pobednici Sabora su trubačke legende bez kojih se ne mogu zamisliti festivali u Tokiju, Melburnu, Moskvi, Berlinu, Varšavi, Parizu, Beču, Kanu, Havani, Njujorku, Torontu ili Nju Orleansu.

Dragačevski sabor oduvek je bio mesto optimizma i dobre šale. Ove godine najavljeni su i nastupi trubačkih orkestara iz Meksika i SAD, a organizatori ističu da za strah od širenja gripa na Saboru nema mesta, jer će ga trube oduvati!
Licitarsko (licidersko) srce, sačinjeno od brašna i meda, šareno i mirišljavo, sa ogledalcetom ili cvetićem dah je tradicije, vašara i detinjstva.

Dobro raspoloženje koje traje
Na Saboru, pored nezaobilaznog muzičkog programa, radove izlažu samouki narodni umetnici - slikari, vajari i retke zanatlije, a gosti mogu da uživaju i u etnološkim i istorijskim izložbama, takmičenju kazivača narodnih zdravica i u izboru najlepše narodne nošnje.

Šajkača, srpska nacionalna kapa, deo je narodne nošnje. Ranije je bila i u sastavu uniforme,  a nastala je u 18. veku.

I sve je dozvoljeno tokom pet dana veselja, pesme, igre, jela i pića, a zvuci trube, tvrde Dragačevci, blagotvorno deluju na organizam - uklanjaju svaki oblik stresa, briga i problema. Za žitelje Guče Sabor je najveća svetkovina. Svi domovi otvaraju se za stare i nove prijatelje. Uz gostoljubive domaćine, tradicionalna narodna jela, dobru kapljicu i veselo raspoloženje posetilaca, sećanje traje mesecima kasnije. Organizatori kažu da ko jednom dođe u Guču, uvek joj se ponovo vraća, a broj posetilaca svake godine sve je veći.

„Sviraj trubo, svirala zadugo – za veselje i ni za šta drugo” moto je ovog sabora za koji organizatori kažu da bi od iduće godine trebalo da dobije zvaničan naziv Svetski festival trube.

Atrakcija, hrana i mis Guče
Ako želite da odete u Guču samo na jednu noć, prepručujemo vam specijalnu ponudu „Guča  Ludovanje“. Polazak je 8. avgusta u 10 časova iz Novog Sada (po ceni od 1.800 dinara), u 11.30 iz Beograda (cena je 1.600 dinara), a povratak u 3 ujutru posle takmičenja mladih trubačkih orkestara i ponoćnog koncerta na glavnoj pozornici. Ukoliko želite da rezervišete aranžman pošaljite upit na imejl: info@serbiatouristguide.com sa vašim podacima.
• Specijaliteti srpske kuhinje i sabora su proja, sir, kajmak, svadbarski kupus, meso na ražnju, rakija i šljivovica. A sve to u otvorenim domovima i saborskim šatrama za stare i nove prijatelje, jer je sabor najveća svetkovina za narod iz Dragačeva.
• Izbor za Mis Guče i zaštitno lice najveće trubačke manifastacije u svetu uvek privlači pažnju posetilaca. Prošlogodišnja pobednica je Dragana Panić iz Požarevca.