Umetnik peva srcem

Bariton Gavrilo Rabrenović u horu opere Narodnog pozorišta peva u klasičnom repertoaru, a kao član ansambla Nokturno ima čast da klasičnu muziku predstavlja na nov način u smislu inovacije i emocije

Retko ko je od domaćih operskih pevača mlađe generacije imao priliku da na početku karijere sarađuje sa operskim divama kao što je to bilo u slučaju baritona Gavrila Rabrenovića (29). Ovaj umetnik verovatno nikada neće zaboraviti rečenicu koju mu je, kao gošća klase Georgi Minova u muzičkoj školi „Mokranjac“ još davno uputila primadona Gordana Jevtović: „Momak, ti i ja ćemo jednog dana pevati zajedno“.

Ponosan je na uloge u operama Toska, Saloma i Đani Skiki na sceni Beogradske opere

Gavrilo nam je ispričao da je kasnije na prvoj probi ostao bez glasa zbog treme, a zatim u duetu iz „Čarobne frule“ i te kako sigurno pevao sa prvakinjom koja više nije sa nama.
Za saradnju sa operskom divom Jadrankom Jovanović rekao nam je da će dugo ostati najveće poglavlje u njegovoj dosadašnjoj karijeri, a ona - umetnica koja ga je načinila ne samo u potpunosti operskim pevačem nego i pravim scenskim umetnikom. Gostovanjima i duetima sa njom poslednjih godina stekao je afirmaciju širom Srbije, u širokom izvođačkom opusu - od baroka, preko opere, operete, sve do dela 20. veka i filmske muzike.

Od glume do opere
I operska legenda Radmila Bakočević takođe je brzo primetila njegove kvalitete. Iako nije student Akademije umetnosti, često je, između ostalog, nastupao kao gost katedri za pevanje Akademija u Beogradu, Sarajevu  i Kragujevcu na kojima je ona predavala.
- S obzirom na to da je veoma teško biti primećen i ostvariti veći uspeh na sceni Narodnog pozorišta, imao sam sreću da u okviru operskog studija ove ustanove 2006. godine dobijem priliku da igram ulogu Adolfa u kamernoj operi „Bračna agencija“. Nakon 33 godine od poslednjeg izvođenja u Srbiji profesori Aleksandar Kolarević i Zlatan Dorić su je obnovili. Prošle godine ponovo sam dobio tu ulogu u Centru za kulturu Rakovica, na poziv Jadranke Jovanović – rekao je Gavrilo.

Ako po spuštanju zavese publici u ušima odzvanja glas umetnika to znači da on nije običan pevač koji je naučio note, postavku glasa i disanje već da je prešao „granicu“, ušavši u srca ljudi
Veran jednom profesoru
Ovaj talentovani operski pevač rođen je u Beogradu, a nakon gimnazije i dramskog studija u klasi Nađe Bulatović, u pozorištu Duško Radović, paralelno sa studijama germanistike Filološkog fakulteta, upisuje i muzičku školu. Bio je član hora Branko Cvetković i mešovitog hora Umetničkog ansambla Vojske Jugoslavije Stanislav Binički sa kojim je solistički učestvovao na brojnim festivalima. Školovanje je završio u muzičkoj školi Vojislav Vučković, takođe u klasi profesora Minova, svog, do sada jedinog vokalnog pedagoga.

Voli izlaske sa mlađim članovima hora Lola. Drago mu je kad čuje da je neko od njih upisao muzičku školu

Putovanja širom Evrope
Kao gost-solista hora AKUD Lola imao je više nastupa na gostovanjima u Dortmundu, Londonu, Frankfurtu i Parizu.
Za ansambl Nokturno čiji je član kaže da je hrabar pokušaj njegovih kolega da operu predstave na drugačiji način izvodeći ne samo klasična operska dela, već i drugi repertoar poput mjuzikala, filmske muzike, operete...
Pošto studira nemački jezik i književnost, na nastupima su, osim operskog repertoara, zastupljene i interpretacije nemačkih romantičara

Cilj je prikazati ljudima sve ono što, uslovno rečeno, nije muzika. Pevanje se uvek podrazumeva. Zato je važno „ići“ za tekstom i za svim onim što lik u tom trenutku nosi. Po mom mišljenju umetnik je uspeo u tome i ako gledalac po dolasku kući pokuša da na internetu o operi sazna neku informaciju više. Na primer, da arija Toreadora iz opere Karmen, nije samo melodija mobilnog telefona već veoma teška arija opere koja je na prapremijeri doživela neuspeh – istakao je Gavrilo Rabrenović.

Tekst: Nenad Blagojević • Foto: Duška Stefanović