Baštenski raj na imanju

Supružnici Ivan i Jelena Erić napravili su etno park u svom dvorištu u selu Pleš nedaleko od Aleksandrovca, koji će uskoro otvoriti za posetu turista

Teško je poverovati da je na mestu na kojem je danas prava mala oaza Jelene (33) i Ivana Erića (34) iz sela Pleš, 16 kilometara udaljenog od Aleksandrovca, nekada bio neuređen i neravan šljivik, prepun divljeg rastinja i nekvalitetne zemlje. Na površini od 13 ari nalazi se prelepo uređeno dvorište ove porodice, sa brojnim pratećim elementima, detaljima koji vas na trenutak vraćaju u prošlost, a opet na moderan način povezuju sa sadašnjim vremenom.
Svakog turistu koji poželi da poseti budući etno park „Erić”, na kapiji dočekuju, iako im ime govori suprotno, tri nadasve mirna psa - srpski goniči Rambo, Roki i Maleni.

Jelena je menadžer prodaje, a osim plasmana Ivanovih kreacija, ona vodi računa i o sadnji i odabiru cveća u parku

Vetrenjača od bureta
Domaćini služe domaće vino po kojem je ovaj deo Srbije nadaleko poznat. Po ulasku u njihov mikro svet prirode, lepog cveća, voća i umetničkih kreacija koje je Ivan izrađivao tokom poslednje decenije, ne znate gde pre da pogledate. Da li u vetrenjaču napravljenu od kace u kojoj su se nekada skladištile šljive kako bi odstojale za pečenje rakije, u fontanu u obliku kućice ili u neki od letnjikovaca ispod kojih možete da predahnete i odmorite se?    
- Ideja za ambijent koji sada vidite kod nas nastala je pre deset godina. Ni u najluđim snovima nije mi bilo u planu da ovo što sam napravio sa roditeljima i suprugom jednog dana postane turistička atrakcija. Malo-pomalo, naš park se razvijao i danas možemo da se pohvalimo ambijentom u kojem uživamo i mi, ali i gosti koji dolaze da nas posete – rekao nam je Ivan Erić na početku razgovora.

Povoljan smeštaj
Turistima je ovaj deo Srbije odavno interesantan, pa prilikom posete Aleksandrovcu, obavezno svrate u Koznik, utvrđenje smešteno na vrhu brda, ili u Mitrovo polje koje je idealno za kampovanje. Put ih često navede ka selu Pleš, bilo da je reč o obližnjem ribnjaku ili budućem etno parku Erić. Zbog toga Ivan i Jelena planiraju da sledeće godine postave nekoliko bungalova za prenoćište gostiju, kao i da uvedu ponudu hrane i pića i, konačno, otvore preduzeće za turističko-ugostiteljske usluge.
Na ovakvom imanju za domaćine uvek ima mnogo posla. Pošto nam je rekao da je perfekcionista i da voli da sve bude namešteno „pod konac“, Ivan svakog dana ponešto uradi da bi park bio doteran, a jedan dan nedeljno posveti uređenju travnjaka, cveća i drveća.
Pre deset godina Erići su posadili sadnice voća koje su do danas izrasle u veliko drveće. Da bi sve izgledalo ovako lepo, morali su da dovezu zemlju sa obližnjeg iskopa i da je naspu celom površinom. Nakon toga, Ivan je posadio travu, ispod zemlje sproveo strujnu instalaciju do svetiljki koje kad se uključe u večernjim satima daju posebnu draž ovom parku.   
- Sve što vidite u našem velikom dvorištu mojih je ruku delo. U detinjstvu sam zavoleo stolarski zanat i mnogo toga naučio od strica. Prvo sam izradio fontanu u obliku kućice, zatim letnjikovac ispred našeg doma, pa bunar i, tek prošle godine, vetrenjaču. Uvek imam nove ideje za buduće projekte, a tokom poslednje tri godine najviše sam se posvetio uređenju dvorišta – rekao nam je Ivan.

- Jedna od ideja bila je da odmah otvorimo restoran i sezonsku baštu, ali na nagovor prijatelja odlučili smo da ipak prvo krenemo sa prenoćištem. Turisti vole ovaj kraj Srbije, kod nas je uvek mir i tišina, što je za one koji žive u gradovima odlično mesto za odmor. Zbog toga mnogi imaju želju da ostanu malo duže kod nas – objasnila nam je Jelena.

Stočići i neobične police
Ovaj talentovani mladi čovek u svojoj radionici u prizemlju porodične kuće izrađuje umetnički nameštaj, odnosno drvene stolove i stolice, klupe, korpe za novine i kišobrane, stone i zidne lampe, lustere, neobične police i ramove za slike. Dodatni asortiman Ivanove ponude čine i ukrasne ikebane od sušenog cveća. Svi radovi su unikatni i napravljeni su od čistog drveta. Najveći broj proizvoda uglavnom lakira, mada, kako nam je rekao, više voli da stočić, klupa ili nešto treće, ostanu potpuno prirodni, baš onakvi kakvi izađu iz njegove radionice.
- Navikao sam da ustanem prvi u kući i da sam popijem jutarnju kafu. To mi je jedan od prvih rituala, nakon čega odlazim na posao, odnosno u radionicu. Čim nemam obaveze u malinjaku koji obrađujemo, koristim priliku da izrađujem stolove i ostale predmete od drveta. Volim ovaj posao i uvek uživam u njemu. Kad imam veće porudžbine, umem da radim i do kasno u noć kako bih stigao sve na vreme da završim. Često koristim šuplje panjeve i kamenje. Supruga i ja trenutno jednim delom živimo od mojih kreacija – ja ih izrađujem, a ona je, kako volimo moderno da je nazovemo – menadžer prodaje – istakao je Ivan.
- U šali volim da kažem da sam ga više promovisala dok smo studirali, nego sada kada smo u braku. Zadužena sam za plasman proizvoda i za komunikaciju sa zainteresovanim klijentima, a naš nameštaj prodajemo preko komisiona u Kragujevcu, Kraljevu i Vrnjačkoj Banji. U planu je proširenje plasmana na Kruševac. U Beogradu smo opremili nekoliko lokala, a posebno je interesantna etno kafana u Jajincima u kojoj se nalazi kompletan nameštaj po Ivanovoj ideji – rekla je Jelena.

Svi detalji iz dvorišta Ivanovih su ruku delo. U detinjstvu je zavoleo stolarski zanat i mnogo toga naučio od strica
Devet godina zabavljanja
Njena obaveza je i da vodi računa o odabiru i sadnji cveća. I svekar i svekrva Miljko i Bosiljka pomažu u uređivanju dvorišta. Ipak, pošto je Ivan idejni tvorac kompletnog eksterijera, zajedno se dogovaraju oko konačnog izbora biljaka i boja na ovoj uređenoj površini.
Naši sagovornici su se upoznali tokom studiranja u Kragujevcu, zahvaljujući Ivanovoj drugarici Danijeli, i pre venčanja zabavljali su se devet godina. Jelena je studirala na Ekonomskom, a Ivan na Pravnom fakultetu. Od kada su se pre tri godine venčali, žive zajedno u kući Ivanovih roditelja u Plešu (Jelena je odrasla u Gruži). Njihov život na selu, kako su nam rekli, nije tipičan. Nemaju stoku, a psi su jedine životinje na imanju. Nisu ranoranioci, poput mnogih žitelja srpskih sela i ustaju tek oko pola 9. 
- Nas dvoje je, na prvom mestu, spojila ljubav prema prirodi. Imamo dosta zajedničkih interesovanja, volimo istu muziku i gledamo filmove sličnog žanra. Jedva čekamo da na proleće počnemo zvanično da se bavimo turizmom i da se potpuno posvetimo gostima - rekli su nam Erići na kraju razgovora. 


Tekst: Nenad Blagojević Foto: Nataša Atanasković