Dvojac bez premca

Nakon pet meseci zajedničkih priprema, veslači i reprezentativci Srbije Luka Đorđević i Igor Lucić postali su svetski prvaci na juniorskom prvenstvu koje je održano letos u Francuskoj

Dok su trenirali u različitim klubovima, bili su rivali, Luka kao član Veslačkog kluba Grafičar, a Igor zemunskog Galeba. Sada, kada su u VK Partizan i članovi reprezentacije Srbije, Luka Đorđević (18) i Igor Lucić (18) nerazdvojni su i kao kolege i kao prijatelji. Kažu da je to normalno u sportu poput veslanja koji, osim dugih i svakodnevnih treninga iziskuje i odličnu komunikaciju sa kolegama. Iako se u detinjstvu nisu družili, tek kada su u aprilu ove godine počeli zajedno da treniraju, shvatili su da ih dosta toga vezuje: zajednička prijateljica njihovih baka, osnovna škola koju su pohađali i ulica u kojoj obojica žive.

Novo samopouzdanje
Ovi uspešni momci postali su početkom avgusta svetski prvaci osvojivši zlatnu medalju u disciplini dvojac bez kormilara na Svetskom juniorskom prvenstvu u francuskom gradu Briv la Gajard. Ovaj srpski dvojac je stazu od 2.000 metara prešao za šest minuta, 36 sekundi i 40 stotinki.
- Za Svetsko takmičenje intenzivno smo se pripremali nekoliko meseci. Bili smo na Srebrnom jezeru, u Kniću, Čurugu, na Bledu. U Francuskoj su se takmičili predstavnici osamdesetak zemalja, od toga u disciplini dvojac bez kormilara oko tridesetak. U početku se nismo nadali velikom uspehu jer smo zajedno veslali tek nekoliko meseci. Međutim, kada smo na poznatoj internacionalnoj regati u Minhenu osvojili prvo mesto, odmah nam se podiglo i samopouzdanje. Shvatili smo da možemo više i nastavili smo vredno da treniramo – rekao nam je Luka.
Jedan za drugim, uspesi su se ređali. Prve pozicije zauzeli su na internacionalnoj beogradskoj regati, zatim na regati Kupa Srbije, na internacionalnoj regati na Bledu i na prvenstvu Srbije na Paliću.

Sva prva mesta
Za sve ove uspehe, osim ličnom talentu, snazi i upornosti, dosta duguju i treneru Aleksandru Ivkoviću koji ih je spremao za prvenstvo sveta.
- Osim nas dvojice, na Svetskom juniorskom prvenstvu bili su i Miloš Vasić i Radoje Đerić koji takođe treniraju u Veslačkom klubu Partizan. Svi imamo isti program rada, mada poslednje dve godine treniramo sa seniorima i pripremamo se za prelazak u ovu kategoriju veslača – objasnio je Luka.
U toku priprema za takmičenja treninzi se održavaju svakog dana, najčešće po dva puta. Kada su u Beogradu, nedeljno imaju po 10 treninga od po dva i po ili čak tri sata.

Učenje vikendom
Zbog ovakvog rasporeda i čestih putovanja van Beograda, neophodno je razumevanje profesora u školama koje pohađaju. Igor je učenik četvrte godine Sportske gimnazije u kojoj mu se, upravo zbog sportista koji su njeni đaci, pruža mogućnost da usklađuje nastavu sa treninzima, pripremama i takmičenjima. Luka je učenik četvrte godine Elektrotehničke škole Nikola Tesla i, kako nam je rekao, uspeva da proprati celo gradivo i da na vreme dobije sve ocene.
- Snalazim se, pa učim vikendom, jer sam tokom nedelje po ceo dan van kuće. Iz stana izađem ujutru u 6 i često se vratim uveče u pola 10. Umoran sam, ali sam navikao da spavam po šest ili sedam sati dnevno. Direktorka Rada Kamban mi izlazi u susret, kao i profesorka Danijela Miladinović i razredna Janja Govedarica. Često se desi da u toku meseca i u Beogradu budem svega petnaestak dana, što je veliki broj izostanaka – rekao je Luka.

Srbija ili inostranstvo?
Jedan od najvećih problema sa kojim će se ovi momci susresti sledeće godine jeste to što na univerzitetima u Srbiji ne postoji fakultet na kojem sportisti mogu da studiraju i ujedno da treniraju. Zbog toga su nam i Igor i Luka o planovima u budućnosti rekli da bi voleli da studiraju u inostranstvu, ali da budu domaći reprezentativci. 
- Ako su uspešni i talentovani, veslači u inostranstvu zakratko vreme mogu da dobiju stipendiju. U Srbiji ne mogu ozbiljno da studiram i da treniram – rekao nam je Igor.
- Ako bih ostao u Srbiji, veoma  bih teško uskladio veslanje i fakultet, dok je veslanje, na primer, zajedno sa bejzbolom u Americi - univerzitetski sport. Dobra stvar u Srbiji je penzija koju sportisti koji osvoje medalju na svetskom seniorskom takmičenju dobijaju kad napune 40 godina - dodao je Luka.
U veslanju je veoma važno da se partneri iz čamca dobro slažu i razumeju. Luka i Igor su uspeli da izgrade odličan sportsko-prijateljski odnos, pa se, osim dok veslaju u čamcu, druže i nakon treninga.
- Dok sam u vodi, nekad se unervozim pa Igoru umem svašta da kažem. Važno je da se posle treninga uvek izvinim. Bitno je da se međusobno podržavamo, da bodrimo jedan drugog kad nam je teško, da ne budemo sebični i da razvijamo timski duh. To je veoma važno u veslanju, pogotovo kada se sa dvojca pređe na četverac ili osmerac – objasnio je Luka Đorđević.
- U šali volim da kažem da se van treninga možda i previše družimo. Zajedno izlazimo u provod i imamo sličan krug prijatelja. Život veslača je u suštini posvećen samo treniranju, tako da je logično da smo, osim u školi i porodici, okruženi istim ljudima – istakao je Igor.
Da veslanje nosi i odricanja, priznali su obojica, što znači da često ne mogu uvek da izađu u susret pozivima prijatelja na druženje.
- Subotom i nedeljom imamo teške treninge, a ako bih izašao petkom uveče u grad i došao kući u pet ujutru, narednih nedelju dana bih veslao sa pola snage u čamcu, odnosno ne bih davao svoj maksimum. Zbog toga sam izlaske sa društvom sveo na jednom u dve nedelje i to ne po celu noć - rekao je Luka.

Devojke vole veslače
A devojke? Pitali smo ih da li one vole veslače.
- Ih, vole, kako da ne vole. Devojke obožavaju sportiste, a dok treniramo na Savskom jezeru, same nam prilaze da se upoznamo.

Tekst: Nenad Blagojević Foto: privatna arhiva