Mala zajednica puna razumevanja

Umesto da padne u depresiju i očaj posle razvoda 1976. godine, Mira Ćuso je zajedno sa ćerkama krenula kroz život, vaspitavajući i školujući ih sa jednom platom, mnoštvom kredita i velikom ljubavlju

Nakon venčanja 1976. godine, Mira Ćuso preselila se sa suprugom u Split. Mladost, lepota, zaljubljenost u more i život u hotelskom kompleksu Duilovo ukazivali su na to da će imati srećan brak. Kad je ostala u drugom stanju, Mira odlučuje da prvu, a dve godine kasnije i drugu kćerku rodi u Beogradu, gde je živela pre udaje.
Vreme je prolazilo, a otac je sve ređe dolazio da ih poseti. Usledio je razvod 1985. godine, a Mira je odmah odbacila depresiju, očaj i ulogu žrtve i rešila najpre da nađe posao. Upisala je decu i vrtić, izdala jednu sobu u stanu „pod kiriju“, što joj je, u to vreme, donelo dodatni prihod.
Prvi novac zaradile od čestitki
- Moje kćerke su davale sve od sebe da mi olakšaju život i da me obraduju. Posle jednog Sajma knjiga donele smo kući mnoštvo razglednica i novogodišnjih čestitki, a one su ih stavile na poslužavnik i krenule da prodaju od stana do stana. To su bile njihove prve zarađene pare, a imale su svega pet i sedam godina – priča nam Mira.
Njihovi drugovi i drugarice rado su dolazili kod Jadranke i Vesne da se druže, uče i zabavljaju iako u to vreme nisu imale televizor. Osmišljavale su poetske večeri, maskembale, pantomima dane, igre bez granica, tombole.. Posebno su obraćale pažnju na „Dane veza i ručno rađenih poklona za rođendane“ koje su sa mamom proslavile 83. puta.
- Februara 1984. godine morala sam na operaciju glasnih žica i rekla sam mojim devojčicama da budu dobre dok se ne vratim. Na sve to Jaca mi je odgovorila: „Idi i dođi brzo jer večeras imamo akciju „napravi kolač“. Nasmejala sam se jer je to bila moja potvrda da su mi deca na dobrom putu da postanu dobri i srećni ljudi puni vere u bolje. Vaspitavala sam ih u duhu „Slobodne dece Samerhila“, dozvoljavala sam im da se iskažu u svemu, da budu zadovoljne sa onim što imaju i da njihova sreća ne zavisi od drugih već od njih samih. Birale su dodatna vanškolska zanimanja kao što su: folklor, konji, škole za manekene, strani jezici, putovanja, roleri... Naravno da je bilo briga i problema koje smo rešavale za okruglim stolom: od problema kako platiti đačke ekskurzije, pa do pubertetskih bubuljica i ljubavnih jada.
Bezrezervna ljubav
Mala zajednica puna razumevanja jednih prema drugima, priča nam Mira, opstala je zahvaljujući bliskosti i rešenosti da budu srećne i zadovoljne bez obzira na to što su same.
- Iza nas su mnoge godine zajedničkog života, 40 ekskurzija i rekreativnih nastava, četiri mature, 53 razne diplome, moje dve operacije i mnoštvo izleta, letovanja i zimovanja. Je li to sreća? Za mene jeste. Ponosna sam na svoje devojke koje zarađuju za život, obe imaju položen vozački ispit, lepe su i negovane, načitane, dostojanstvene i svoje. Danas, imam 54 godine i zadovoljna sam sobom jer sam othranila, vaspitala i školovala svoju decu sa jednom platom, mnoštvom kredita i velikom ljubavlju. Moje devojke će u meni, kao i ja u njima, uvek imati bezrezervnu ljubav, razumevanje, podršku i prijateljstvo. Ovom prilikom im se zahvaljujem na svakom iscrtanom cvetiću za Osmi mart, na svakom poklonu za rođendan, svakom osmehu i maloj sitnoj pažnji koja život znači.

Tekst: Nenad Blagojević
Foto: Nataša Atanasković