Sreća uz osmeh tri anđela
Veličina slova:
Ružica Aleksov nije želela da se njena ćerka uda tako rano kao ona, ali je naslednica Miljana ipak stupila u brak sa 16 godina. Zdravo detinjstvo i osećaj velike odgovornosti koje je gajila kao majka, danas prenosi I na svoje unuke.
Mnoge se žene u vreme svog devojaštva čvrsto zariču šta sve neće nikada da čine kao njihova majka. Neće biti stroge, neće tražiti ovo ili ono, neće vikati na decu, neće zvocati. Onda se jednog dana trgnu i shvate da su prema svojoj deci iste kao što je bila njihova majka i da je to najlepši deo sećanja na mladost i detinjstvo. Miljana Stojadinović iz Despotovca je baš jedna od takvih mladih žena. Ima dvadeset i četiri godine i radi kao savetnik za osiguranje. Krajem oktobra u Vrnjačkoj Banji debitovala je na festivalu pevajući svoju kompoziciju. Ima troje zlatne dečice: Lanu, Luku i Saru. Neretko uhvati sebe da svojoj deci ponavlja baš one pridike koje je njoj svojevremeno ponavljala njena majka Ružica Aleksov.
Volela da imitira majku
- Uvek sam volela da imitiram majku, naročito u oblačenju, eleganciji, šminkanju... Tek danas kada negujem i vaspitavam svoju decu vidim da mojoj mami nije bilo lako. Udala se sa 18godina, u 19. je rodila mene, posle i mog brata. Posle 11 godina braka se razvela. Podizala nas je sama. Uporno mi je ponavljala u godinama moga stasanja da se ne udam mlada. Nisam je poslušala. Zaljubila sam se i udala sa šesnaest godina. To je bio šok za moju majku. Mislim da mi do danas to nije oprostila, ali joj to ne smeta da bude nežna baka i beskrajno voli moju decu i pomaže mi u svemu - kaže Miljana. Svesna je Miljana tek sada koliko je odricanja i napora bilo u tome da njena majka sama odneguje nju i brata, bez pomoći oca. Kao osnovnu vrednost i kapital darovala im je zdravo detinjstvo i osećaj velike odgovornosti koji je prenela u svoju porodicu.
- Za razliku od mene moja majka se sama borila kroz život, naučila me da cenim rad, da poštujem druge i sebe, da tražim da drugi poštuju mene. Učila me je svojim primerom da uvek budem negovana. Uspevam da i pored brojnih obaveza obezbedim sebi neka zadovoljstva i sačuvam svoj neki svet - kaže Miljana, svesna da još ima vremena, snage i podrške da u svom obrazovanju i napredovanju učini mnoge korake. Danas je njen odnos s majkom znatno drugačiji, prisniji, sada kada ona ima svoju porodicu i kada shvata kako je majci bilo dok je podizala nju i brata.
Nežna baka
- Unucima danas podarim ono što sam mojoj deci preskočila da pružim. Nisam od onih baka koje preterano maze, ali me moji anđeli divno slušaju. Nisam popustljiva i bolećiva prema njima, već sam samo nežna, kao što sam bila prema mojoj deci - objašnjava Ružica, dodajući da je podizati decu u provinciji nosilo uvek iste prednosti i iste poteškoće. U Despotovcu, gde je rođena, odrasla i živi postoje zakonitosti provincije koja nameće drugačiji osećaj odgovornosti nego u velikom gradu.- Razvela sam se u 29. godini. Srećom imala sam gde da se vratim, u roditeljsku kuću. Zadatak mi je bio da podignem decu u dobre ljude, da ih izvedem na put, uvedem u život, a sve uz skromne uslove i malu platu. Ne mogu da prežalim što je moja kćer ponovila moju grešku i udala se mlada. Godinama sam joj pričala da treba da studira i uživa u svojoj mladosti i slobodi. Ona je drugačije razmišljala i desilo se šta se desilo. Ali dobro... Ma koliko se nisam slagala sa brakom u koji je ušla još maloletna, ipak ostajem uvek uz nju i pomažem joj koliko god mogu - poverava se Ružica, dodajući da se mnogo toga na bolje promenilo među njima od kada je Miljana udata
- Dok je bila u pubertetu, smatrala je, kao i sva deca u tim godinama, da je neshvaćena, da sve zna i može. Bilo je nerazumevanja i prepirki. Ali, kako je postala majka, Miljana se promenila i uvidela šta znači biti roditelj, kolika je to odgovornost i kakav je to odnos.
Opuštanje u amaterskom pozorištu
Kulturni život u Despotovcu je, kao i u većini provincija, veoma oskudan. Postoji klub penzionera, ali za ljude Ružičinih godina nema mesta za izlaske. Zato je ona već devet godina spas za svoje opuštanje i druženje našla u amaterskom pozorištu. Istina sada i nema mnogo slobodnog vremana zbog Sare, Lazara i Lane, jer posle posla najčešće vreme provodi sa njima.- Kada su moja deca rasla postavljala sam neke kriterijume, koji važe i za moje unuke. Imali su ono što im je trebalo, nisu vaspitavani da budu rasipnici u životu. Tako i sada mališane vaspitavamo da budu pre svega normalni, zadovoljni ljudi - objašnjava ova još veoma mlada i lepa baka. Ima i snage i volje da uživa družeći se s unucima. Bude to i naporno, ali joj pruži puno zadovoljstvo. Uostalom ona je celog života naučila da po ceo dan bude aktivna i da sve poslove obavlja sama. Možda je u tome i tajna njenog doborog izgleda i idelane linije. Kćerka Miljana se i u tome ugledala na majku. Obe su negovane, veoma savremene i umerene, u stilu oblačenja, šminkanju, ali i u svim ostalim segmentima življenja. I ljubavi koja se nesebično umnožava dok se deli sa svojom decom i decom svoje dece.
Tekst: Emina Ćirić Foto: Studio Blueberry
»
«
Dodaj:
Pošalji prijatelju
Verzija za štampu
Samo tekst
Rss
Pošaljite komentar