Kuća puna ljubavi
Veličina slova:
Lepu Branku Pujić gledoci znaju po brojnim televizijskim i pozorišnim ulogama. Ona i njen suprug i kolega Dragan Jovanović ponosni su roditelji šesnaestogodišnje Anđele.
Pored glumačke Branka je odnegovala i profesorsku karijeru, ali je najponosnija na ulogu majke i supruge, jer njena lepa porodica živi skladno i s mnogo ljubavi i razumevanja. Kada je Anđela rođena Branka je imala 28 godina i lepu glumačku karijeru. Nije se ni jednog časa plašila da će materinstvo ugroziti poslovne angažmane.
Trudnoća je fizički nije promenila: nije se ugojila i nije izgubila lepotu.
- Roditeljstvo i porođaj ženu prolepša i podmladi. Trudnoća i beba motivišu je da blista i zrači, da bude još bolja i selektivnija. Žena se bori da svom detetu pruži što više, ne samo novca nego i svog slobodnog vremena, ljubavi pažnje. Roditeljstvo me je ojačalo.
Samouverenost od malih nogu
Anđela je rasla kao sva druga deca poznatih roditelja. Večerima je sama zaspivala kada roditelji nisu bili kod kuće, nebrojeno u zajedničkim šetnjama gledala kako nepoznati ljudi presreću njenu mamu i tatu, tražeći autogram, komentarišući i dobacujući...- Učiteljici Goci zahvalna sam za bezbroj stvari, pre svega za prvi Anđelin kontakt sa školom. Ona se suštinski bavila svakim detetetom. Odmah mi je rekla da će Anđela u svemu morati duplo da se dokazuje, da joj je teže nego drugoj deci, jer je na vetrometini, pod lupom, izložena proceni i kritici. Ali time je moje dete postajalo jače. Primetila sam da nije otkrivala ko su joj roditelji dokle je god to mogla. Kada sam upitala zbog čega to radi, rekla mi je da hoće prvo ona da se dokaže da bi je drugovi voleli zbog nje, a ne zbog nas. To je bilo dobro, jer je važno kakve prijatelje bira. Bila joj je potrebna ta sigurnost. Samouverena je, ne koristi, već sklanja našu popularnost od sebe. Sada je u osetljivim godinama I vidim da ima bunta u njoj – priča nam Branka.
Popustljivi prema ćerki
Obično devojčice lepih majki imaju komplekse. Anđela voli da joj majka izgleda što bolje, važno joj je što se roditelji nisu prepustili godinama, što se trude da izgledaju što bolje. Ona i sama traga za svojim stilom, pa je nedavno kosu ofarbala u plavo.
- Kao i većina devojčica i Anđela je u ovim osetljivim godinama privrženija ocu. Oboje smo popustljivi i slabi prema našem detetu. Dragan nastoji da bude dosledan i drži kriterijum i da ne odstupa od rečenog, dok kod mene ume da pronađe put da bi ostvarila ono što želi, dobije ono što inače i ne bi. Zna koje su nam slabe tačke, i to da nismo strogi roditelji - kaže Branka.
Anđela je dobro dete i do sada su roditelji sasvim mogli da budu zadovoljni tim nekim malim bitkama za njenu individualnost. Majka i kćerka imaju drugarski odnos:
- Dobro je što nemamo tajni, ali to utiče na moj autoritet. Možda je trebalo da budem doslednija, da ne odstupim od onoga što kažem. Roditelj nikada ne sme da kaže ono što nije u stanju da ostvari. Vaspitanje je definitvno nauka. Da mogu, mnogo toga bih menjala u vaspitanju. Anđela je milo i dobro dete, ima svoje stavove i snove. Želeli smo da podignemo slobodno dete i mislim da smo u tome uspeli. Kćerka nam je slobodna u komunikaciji, rado pita sve što je zanima.
Zajedničke kupovine
Kaže se da decu vaspitamo ličnim primerom više nego rečima. Brankina uspomena na detinjstvo je idilična, jer je kao mezimica i dobra učenica bila pošteđena svih obaveza u roditeljskoj kući. Taj model prenela je u svoju porodicu. U pubertetu je bolji odnos imala s ocem, ali pred majkom nikada nije imala nikakvih tajni, uvek joj se poveravala i znala da je mama uvek tu. - Majka mi je donosila svakodnevno knjige iz biblioteka. Volela sam da čitam, da učim, da idem na belet, sviram klavir… Zato me mama nije obavezivala kućnim poslovima, mada sam joj povremeno pomagala. Danas je isti slučaj sa Anđelom. Ona se bavi muzikom, manekenstvom i glumom. Sada mislim da je greška što je nisam naučila da ima obaveze u kući. Pravična je i zna šta hoće. Posle osmog razreda želela sam da ide u Filološku gimnaziju. Ona je odlučila I uspela da ide u muzičku gimnaziju. Zanima je gluma i želi da upiše Akademiju dramskih umetnosti. Na nama roditeljima je da joj pružimo dom harmoniju i utočište. To je sve što možemo – kaže Branka.
Majka i kćerka s istom radošću dele zajedničko vreme. Zajedno putuju, odlaze u kupovine, provode porodične ručkove na Dunavu. Nedavno su se pojavile zajedno i na modnoj reviji i na jednom rođendanu. Kao što to priliči svaka od njih ima svoje društvo s kojima izlazi uveče.
- Radost i strepnju premijere Dragan i ja podelimo sa našom kćerkom. Ona voli pozorište, veoma je kritična prema nama, otvoreno, bez licemerja kaže svoje mišljenje. U nekim stvarima imamo isti ukus, u nekima ne. Ja ne volim horor, a ona voli. Često slušamo istu muziku, a ona takođe voli Bitlse i roken rol muziku.
Doslednost, plemenitost i čestitost koje smo naučili u našim porodicama, preneli smo na svoju kćerku. Ona je samostalna i odgovorna.
Deca se ne vaspitavaju rečima, grdnjama, poukama, kaznama, već vlastitim primerom.
Anđela ume da me obraduje i iznenadi svojom zrelošću, dobrim stavovima i pametnim razmišljanjima. Ali me i rastuži kada se ponese nezrelo i neodgovorno i nedisciplinovano prema samoj sebi.
Glumica Branka Pujić I ćerka Anđela zajedno putuju, odlaze u kupovine i provode porodične ručkove na Dunavu. Nedavno su se pojavile zajedno i na modnoj reviji i na jednom rođendanu.
Tekst: Emina Ćirić Foto: Story arhiv
»
«
Dodaj:
Pošalji prijatelju
Verzija za štampu
Samo tekst
Rss
Pošaljite komentar