Traži pa ćeš naći!
Veličina slova:
Đurica Stojanović iz Pančeva, pobednik na konkursu za „Idealnog muža“ i njegova supruga Ofelija govore o tome šta je bilo presudno da baš on ponese ovu titulu, kako su se upoznali i kako izgleda život ove šestočlane porodice
Od momenta kada je pobedio u konkurenciji još 62 kandidata i kada je proglašen za idealnog muža, telefoni članova porodice Stojanović ne prestaju da zvone. Osim Đurice i Ofelije, na ovo priznanje ponosni su i ostali: dvadesetčetvorogodišnje Tamara i Nevena, godinu dana mlađi Nenad i šesnaestogodišnji Uroš.
Taman posla da šijem zavese!
Ofelija nam na početku razgovora, u stanu u pančevačkom naselju Kotež, priča da svom suprugu nije odmah rekla da ga je prijavila, jer je želela da to bude iznenađenje za njega. Đurica dodaje da od kada je zvanično postao idealni muž, kolege iz Rafinerije nafte Pančevo u kojoj radi ne prestaju da se šale na njegov račun.
– Naravno da mi je prijala ova titula, mada mi kolege nisu dale mira zbog toga što je Ofelija u pismu Lisi napisala da šijem zavese. Taman posla da to stvarno radim. Jednom prilikom sam joj nešto prepravio na zavesi, a ona je od toga napravila čitavu priču – „žali“ nam se Đurica.
Napisala je Ofelija još i da njen muž ima zlatne ruke, da nema toga što ne zna da uradi, popravi i namesti. Pohvalila se da zna da skuva ručak, da opere sudove, pospremi kuću, ispegla i raširi veš. Kada je potrebno da prepravi garderobu, napisala je Ofelija, on otvori mašinu za šivenje i za čas posla svi u porodici budu zadovoljni.
– Nas dvoje se relativno kratko poznajemo i u braku smo tek nešto više od godinu i po dana. Na ideju da ga prijavim na konkurs došla sam nakon što sam čula da je svih ovih godina bio veoma požrtvovan otac i muž. Želela sam da dobije priznanje za sve što je uradio za porodicu i prijatelje, a toga ima neuporedivo više od onoga što sam navela u pismu. Đurica je dobar čovek, maksimalno požrtvovan roditelj i potpuno odan ženi i deci. Njegova pokojna supruga uživala je pored njega pune dve decenije, a sigurna sam da bi ga i ona prijavila za idealnog muža i oca – priča nam Ofelija.
Kćeri ih upoznale
Đurica i Ofelija poznavali su se „iz viđenja“ punih šest godina. Iako su radili u istoj firmi nisu se često sretali, a za njihovo bolje upoznavanje „krive“ su dve najbolje drugarice: Đuričina kćer Tamara i Ofelijina Nevena koje su pohađale isto odeljenje u pančevačkoj gimnaziji „Uroš Predić“.
– Interesantno je da smo nas dvoje redovno dolazili na roditeljske sastanke, a da se nikada nismo sreli. Viđali smo se pred matursko veče i ekskurzije, a zvanično smo se upoznali na veoma čudan način. Moja kćer Nevena dobila je napad slepog creva i pošto taksisti nisu radili zbog vejavice i hladnoće, Đuričina Tamara predložila je da je on odveze do bolnice. Upoznali smo se spletom okolnosti i ubrzo počeli da se viđamo.
Stojanovići su pre godinu i po dana sklopili građanski i, prvi put u životu, crkveni brak. Na oba venčanja došla su njihova deca, kumovi i članovi najbliže familije.
– Odlučili smo da venčanje skromno obeležimo ručkom na splavu. Tog dana naša deca bila su veoma fina, pa su nam, pošto inače svi živimo u dva stana, ustupili jedan da u njemu provedemo prvu bračnu noć – pričaju nam kroz smeh.
Deca glasala za brak
Njemu je ovo drugi, a njoj treći brak. Oboje imaju po dvoje dece, Ofelija kćer Nevenu iz prvog i sina Uroša iz drugog braka, a Đurica kćer Tamaru i sina Nenada. Pre ulaska u emotivnu vezu, dobro su razmislili o svemu, a odluku o njihovom zajedničkom životu donela su deca.
– Naša veza je počela zahvaljujući druženju naših kćer, pa prvo nismo znali da li njih dve svesno ili nesvesno pokušavaju da nas spoje. Bilo nam je glupo da ih pitamo. Nismo hteli da se zabavljamo, jer nam oboma ta vrsta zabave nije potrebna. Pre nego što smo zakazali venčanje, dogovorili smo se da ne ulazimo u brak ukoliko barem jedno dete ne bude bilo za naš zajednički život. Svakog od njih četvoro pojedinačno smo pitali da li imaju nešto protiv i moramo priznati da smo se iznenadili kada su se svi složili i odobrili naš brak.
Stojanovići priznaju da nemaju mnogo slobodnog vremena. Preko nedelje rade (Ofelija je otvorila menjačnicu i knjigovodstvenu agenciju), a vikendom se trude da dovrše kuće u blizini Pančeva koje su oboje svojevrememo počeli da grade. Tamo planiraju da se, kako kažu, jednog dana presele, posvete bašti i boravku u prirodi i omoguće deci komforniji život.
Medeni mesec u Sarajevu
– Venčali smo se u crkvi Uspenja gospodnjeg u Pančevu. Mesec dana nakon svadbe, u organizaciji crkve otputovali smo u Sarajevo na hodočašće. Iako smo spavali u odvojenim krevetima, sve vreme smo se šalili kako nam je to bio medeni mesec – seća se Ofelija.
»
«
Dodaj:
Pošalji prijatelju
Verzija za štampu
Samo tekst
Rss
Pošaljite komentar