Merima Njegomir: Oduvek sam živela punim životom

Sada kada su joj kćerke i sin odrasli, Merima Njegomir, pevačica i urednica narodnih redakcija RTS, potpuno je posvećena sebi. Ne broji godine, ne voli izgovore i veruje u ostvarenje želja

Vedrog duha, optimistična i uporna – prvi je utisak koji na sagovornika ostavlja Merima Njegomir nakon svega desetak minuta razgovora. Zahvaljujući ovakvom stavu i veri u ostvarenje želja, sa jasno postavljenim ciljevima u poslovnom i privatnom životu, poznata pevačica narodne muzike sa punim pravom može da se pohvali da, kako je istakla, već decenijama živi punim životom. Trima kćerkama i sinu posvećuje dovoljno vremena, redovno nastupa na koncertima širom Srbije, a od jesenas uspešno obavlja novi posao kao odgovorni urednik narodnih redakcija Muzičke produkcije Radio-televizije Srbije i PGP. Pomalo neobično za estradnog umetnika, sa Merimom smo se sreli u njenoj kancelariji u zgradi Radio Beograda gde sa timom, između ostalog, priprema brojne koncerte narodne muzike u zadužbini Ilije Milosavljevića Kolarca.

Ovo je vaš prvi stalni posao u višegodišnjoj karijeri. Jeste li se navikli na boravak u kancelariji?
Prvi put sam zaposlena u nekoj firmi. Ovo ipak nije klasičan kancelarijski život, a pozicija na kojoj radim ne podrazumeva sedenje za stolom od 9 do 17 ili od 8 do 16 sati, već naizmeničan rad na terenu i boravak u redakciji. Moram da priznam da sam sebi zadala mnogo posla i maltene svakog dana dolazim u kancelariju. Ali, to je zbog toga što zaista volim ovaj posao i što mi je to novi stepenik u profesionalnom životu. Potpuno sam zaokupljena programom koji sam počela da radim.

O čemu je tačno reč?
Radim sa petnaestak mladih talentovanih pevača koje ću pokušati da približim radijskom pevanju prave narodne muzike, odnosno instituciji radio-pevača koja je nekad predstavljala uzvišen status. Reditelj koncerata na kojima će nastupiti 18. jula, 8. i 29. avgusta u Surčinu, na „Bojčinskom letu“, predložio je da tu grupu pevača nazovemo „Merimino jato“, ali videćemo. Muzička produkcija RTS stala je iza projekta, koncerti će se snimati, a nastupiće i po jedan od bardova tradicionalne narodne muzike: Boki Milošević, Cune Gojković i Vasilija Radojčić. Ja ću biti domaćin i radi publike otpevati nekoliko pesama.

Da li vam je novi posao poremetio ustaljene rituale? Ustajete li sada ranije?
Ja sam ranoranilac. Godinama imam usklađeni ritam da kad ustanem prvo popijem kafu, odgledam seriju, odem u wellness centar da malo poboljšam kondiciju, pa tek onda krenem na posao. Pripadam radoholičarima, a funkcionišem najbolje jedino kad imam mnogo obaveza. Tada sve držim u glavi, bolje nego kad ih imam nekoliko za dva ili tri dana. Prija mi tempo kojim živim skoro četiri decenije.

Jeste li se nekad bavili nekim drugim zanimanjem osim pevanjem?
Pevam od 18. godine i uvek sam bila slobodan umetnik. Lepo je kad možete sebi da priuštite da radite posao koji volite, a ne onaj koji ne želite. Mislim da sloboda izbora i življenja predstavljaju najveće uspehe u životu, najviše ideale kojima čovek teži, a koje, zbog toga što to nije lako, ne može svako da priušti. Nije lako kada ste svesno odabrali da nemate stalan posao i izvor prihoda, da nemate bazu u koju se vraćate. Bilo da je reč o glumi, muzici ili nekoj drugoj oblasti, posao slobodnog umetnika svakako je težak, ali utoliko i lepši jer ste sami svoj gospodar. 

Verujemo da biste više voleli da vaša deca imaju sigurnu platu u firmi nego da budu slobodni umetnici.
Tako je i moja majka razmišljala. Iako sam se već 15 godina bavila pevanjem i stvorila ime u narodnoj muzici, ona je i dalje govorila da bi bilo veoma lepo da se negde zaposlim. Shodno zanimanju, ne mogu diplomirani ekonomista kao moja najstarija kćerka Ljubica i budući pravnik poput sina Marka da budu slobodni umetnici, dok bi to bilo sasvim normalno za drugu kćerku Milicu koja je dizajnerka i budući magistar za PR i treću Jelenu - enterijeristu. Možda sam prvo pravila greške, ali sam naučila da deci treba dozvoliti da sami izaberu svoj put i da ne treba mnogo insistirati na nebitnim stvarima. Najveća sreća za čoveka je da radi posao koji voli.

Podržavate li Milicu koja kreira unikatnu obuću? Nosite li njene kreacije?
Ove zime nisam nosila nijedne druge čizme osim Miličinih. Ona ih pravi u raznim bojama: crnoj, zelenoj, braon... To joj je hobi, a uskoro planira i izložbu nanula.

Uspevate li da uskladite obaveze u redakciji sa redovnim nastupima?
U jednom momentu me je posao u RTS-u toliko poremetio da sam otkazivala koncerte. Ali sada se, posle osam meseci, odlično snalazim na dva posla. Radim duplo više, ali sve stižem.

Dosta putujete po Srbiji, vozite li sami ili imate vozača?
Sama vozim, pre svega jer imam najviše poverenja u sebe, ali i zbog toga što tada imam vremena da pravim planove. Dok  slušam muziku, učim reči i melodije pesama. Automobil mi dođe kao radna soba.
Kako izgledaju vaša jutra?
Ako legnem ranije (pre ponoći), onda ustajem u pola 8, trknem do wellness centra na sat vremena, spremim se i krenem na posao. Posle takve rekreacije imam mnogo više snage i lakše mi je da sve postignem. Dok trčim na traci, obično odgledam jednu epizodu serije. Često plivam u bazenu, a nije ni čudo što me voda smiruje jer sam škorpija u horoskopu.

Posao, porodica, rekreacija... Da li vas prijateljice pitaju kako sve stižete?
Da, ali smatram da čovek mora da se bavi sobom ako želi da bude zdrav. Čitala sam da su ugledne medicinske ustanove objavile da je fizička aktivnost ispred svakog leka i da je to recept za dug i zdrav život. Uvek sam volela sport, aktivna sam, igram i tenis.

A kako se hranite?
I o tome vodim računa, ali sam hedonista. Obožavam svu hranu, testa, torte. S vremena na vreme napravim sebi poseban režim ishrane, poslednjih mesec dana se „skidam“ sa slatkiša. Volim zdravu hranu, a kad pojedem nešto fino, bolje se osećam.

Imate li više vremena za sebe sada, kada su vam deca odrasla?
Sada živim u periodu kada sam posvećena sebi. Iako sam uvek stizala sve oko dece i posla, trudila sam se da mi ništa drugo ne promakne i da imam pun život. Poslednjih godina prvi put se osećam rasterećeno, nema više roditeljskih briga oko toga da li su deca u društvu sa nekim ko je dobar ili ne, što me je, dok nisu sazreli, godinama opterećivalo. Sad mogu mirno da spavam.

Savetuju li vas kćerke kada je reč o odevanju i modi?
Prihvatam njihove savete, ali ne baš svaki. U poslednje vreme najviše se konsultujem sa Milicom jer nas dve živimo zajedno, dok su se ostali osamostalili, Ljubica se udala, a Jelena i Marko žive samostalno.

Jeste li postali baka?
Nisam još, ali nadam se da će se to desiti uskoro. Danas mi je prijatelj rekao da želi da ostari, a ne da umre mlad i lep. I ja želim da ostarim i da imam unuke.

Bavite li se kućnim poslovima?
Ubeđujem sebe da ću se, ako uzmem usisivač i počnem da pravim razmeštaj po kući, umoriti kao da sam trenirala. Ne volim da brišem prašinu i da gledam da li je sve na mestu, više volim da pročitam knjigu, a da taj posao uradi neko drugi.

Ipak se sa decom čujete svakog dana?
Drago mi je što smo vezani, što znam gde su, šta rade i kako su. Sa druge strane, srećna sam jer su slobodni u smislu da ih ne držim na uzici i da mogu sami da odlučuju o mnogim stvarima. Najsrećniji su oni roditelji koji od deteta stvore osobu koja može samostalno da ide kroz život.

Šta sve čini vaš pun život?
To znači da u životu treba da imate i karijeru, i decu, i muža, i prijatelje, i drugove i drugarice, a da ni u jednom momentu ne odustajete od svega što vam život pruža. Život treba živeti maksimalno bez izgovora poput „nemam vremena za ovo ili ono“ ili „meni je toliko godina“. Ne brojim godine, već smatram da čovek mora da sluša svoj organizam i da se ponaša u skladu sa tim. Trudim se da ga održim u fit formi, odnosno u stanju u kojem mi ništa ne pada teško, pa da, na primer, ako me neko pita: „Da li možeš sutra za Njujork?“, ja odgovorim da mogu i počnem da se pakujem.

Kako planirate da provedete narednih deset godina?
Reći ću vam jednu lepu rečenicu o planovima: „Kada hoćete da nasmejete boga, vi mu pričajte o svojim planovima“. Ne pravim dugoročne planove, šta dođe - doći će, dok kratkoročne volim. Prijaju mi putovanja, zahvaljujući muzici obišla sam ceo svet. Bila sam u Australiji, Iraku, Americi, Kini, obišla sam celu Evropu, jedino nisam bila u Japanu, a to žarko želim. Ubeđena sam da će mi se i ta želja ostvariti.

Ostvaruju li se kada ih iskreno želimo?
Naravno, pa kako možete da očekujete da vam se dese lepe stvari ako ih niste poželeli? Na primer, kada me neko bude pozvao u Japan, ja ću da prihvatim poziv, nezavisno od toga da li ću dobiti honorar ili ne. Tako je bilo i sa Kinom koju sam 30 godina želela da vidim i otputovala tamo pre desetak godina. Čovek priziva ono što želi da mu se desi. Ako razmišljate o lepim događajima, oni će doći, a ako, recimo, dok vozite govorite: „Udariće me kola“, to lako može da se dogodi. Mislite pozitivno jer se optimizam prenosi na druge. Volim kad mi neko na pitanje „Kako si?“, odgovori da je dobro. Čak i da se ne osećate dobro, uvek treba odgovoriti potvrdno jer ćete se tada osećati bolje.

Tekst: Nenad Blagojević Foto: Nebojša Babić, Story arhiva