Uživam u spontanoj romantici

Odbojkaš reprezentacije Srbije BOJAN JANIĆ voli lepo vaspitane devojke i ne podnosi folirante i snobove. Najbolje se opušta uz muziku i kompjuterske igre Muzički ukus mi je raznovrstan, a u mom ajpodu nalazi se svaštara: od Metalike do Silvane Armenulić

Jedino odbojkaši koji ne igraju u reprezentaciji imaju dva i po meseca odmora posle naporne sezone. Ovi drugi koji na brojnim takmičenjima širom sveta „brane boje naše zemlje“, a među kojima je i dvadesetsedmogodišnji Bojan Janić, nemaju vremena za predah van odbojkaškog terena.
Do 26. jula kada će u Beogradskoj Areni biti finale Svetske lige u odbojci, ovaj popularni primač će sa kolegama iz reprezentacije vredno igrati na brojnim utakmicama u zemlji i inostranstvu. Nakon toga očekuju ga pripreme na Kopaoniku, kvalifikacije za Svetsko prvenstvo, turnir u Poljskoj i Evropsko prvenstvo u Turskoj u septembru.

Hoćete li se odmarati ove godine?
Teško da ću uskoro otići na duži odmor. Posle svake Svetske lige uglavnom dobijemo sedam do deset slobodnih dana, ali ove godine je drugačije, pa ćemo se odmarati samo tri dana. Navikao sam na ovakav tempo života.

Kada vi onda letujete?
Na more nikad ne stignem da odem tokom leta, a prošle godine sam srećom imao slobodne dane između Olimpijade i Svetske lige, pa sam uspeo da provredem pet dana na moru. U svakom sportu, poput odbojke, stalno se nešto dešava: utakmice, pripreme, prvenstva... Sezona u klubovima traje od septembra do kraja maja.

Poslednjih godina igrate u inostranim klubovima, u reprezentaciji Srbije ste od 2002. godine, a sada po osmi put igrate u Svetskoj ligi. Odnos među igračima u našoj reprezentaciji ne može da se poredi sa onim u klubovima van zemlje, zar ne?
Naravno. Većina igrača iz „prvih 12“ istih je godina, dugo se poznajemo, zajedno smo prolazili kroz juniorske selekcije. Odlično se slažemo i sa tri starija igrača: Grbićem, Miljkovićem i Gerićem. Marko Samardžić, Novica Bjelica i ja počeli smo da igramo skoro u isto vreme, družimo se od malih nogu, i naše prijateljstvo traje više od 15 godina. Milina je igrati sa reprezentacijom, kad smo zajedno nema iznenađenja, svi smo kao jedna velika porodica. To nije fraza, već je zaista tako.

Kada ste vas trojica počeli da trenirate?
Samardžić i ja smo se upisali u Crvenu Zvezdu kao jedanaestogodišnjaci, a Bjelica je došao nešto kasnije. Pošto je bio izrazito visok, odmah su ga primili u našu grupu. Mnogo toga smo zajedno prošli u životu, a sve to nam danas mnogo znači dok smo na terenu. Ja sam kasnije prešao u Vojvodinu, Bjelica u Budućnost, a Samardžić je još malo ostao u Zvezdi, pa takođe došao u Vojvodinu. Sada sva trojica igramo u inostranstvu.

Recite nam još nešto o svom profesionalnom početku.
Oduvek sam bio fan košarke i želeo sam da treniram taj sport, ali sticaj raznih okolnosti potpuno slučajno me je odveo ka odbojci. Jednom prilikom, dok sam pohađao peti razred, u Osnovnu školu „Žikica Jovanović Španac“ došao je moj prvi trener Branko Kovačević i pitao đake da li žele da treniraju odbojku. Prijavilo se nas desetak dečaka, uradili smo testove, a samo sam ja otišao na trening. Dobro se sećam da je na tom prvom treningu bilo 75 klinaca i da mi je bilo neprijatno što nikog nisam poznavao. Trenirali smo svake srede u hali Pinki, a pošto mi je jedino bilo važno da igram, tek posle nekoliko meseci saznao sam da ja u stvari igram u Crvenoj Zvezdi! To mi je, kao zakletom Partizanovcu bio veliki šok! Ipak, dovoljno sam bio zaljubljen u odbojku, pa sam prešao preko toga.
Obožavam patike i čim mi se dopadne neki model, odmah ga kupim. Trenutno imam osam pari koje nosim a dvadesetak sam podelio rođacima
Ko čini vaš najuži krug prijatelja?
Moji najbliži prijatelji uglavnom su iz sveta sporta. Svi znaju koliko sam privržen odbojci i reprezentaciji i imaju razumevanja za moje obaveze i za neredovno viđanje sa njima. I kad smo zajedno, često mi nije svejedno dok se spremaju za noćni izlazak a ja za spavanje u hotelu, jer me narednog dana čeka trening. Sa igračima iz reprezentacije provodim mnogo vremena, sa nekima se družim i privatno. Kad dobijemo slobodne dane, momci iz drugih gradova odu kući, a mi Beograđani - u provod.

Kako se najbolje odmorite od napornih treninga i utakmica?
Najčešće igram fudbal na Soni plej stejšnu. Marić, Samardžić i Petrović su, posle mene, najbolji igrači. Uporno se bore za drugo mesto, ali će teško da me stignu. U hotelu igramo na Soniju 3, a u avionu na Soniju PSP.

A izlasci?
Imam vremena za izlaske, kao i svaki normalan mladić mojih godina. Pošto uvek igramo po dva meča, obično odemo u provod posle druge utakmice. Svratimo do diskoteke ili do restorana - i mi sebi moramo da damo malo oduška.

Imate li vremena za čitanje knjiga?
Čitanje knjiga, slušanje muzike i gledanje filmova „čuvam“ za duga putovanja avionom. Tada svi nosimo ajpodove, knjige, DVD-jeve... Volim skoro sve filmske žanrove, a i muzički ukus mi je raznovrstan. U mom ajpodu nalazi se svaštara od muzike: od Metalike, preko Bisti bojsa, do Silvane Armenulić.

Jeste li proputovali svet sa reprezentacijom i inostranim klubovima?
Obišao sam sve evropske zemlje, a najviše puta bio sam u Južnoj Americi, Kini i Japanu. Prošle nedelje sam stigao iz Koreje. Jedino nisam bio u Severnoj Americi. Znate i sami da mi sportisti malo toga vidimo jer nije reč o putovanjima iz čistog zadovoljstva. Sve što ima veze sa odbojkom je super, ali dolazak na destinaciju ume da bude naporan. Često menjamo po tri aviona da bismo iz Beograda stigli na drugi kraj sveta. To je veliki šok za igrače koji posle toga, nakon malog predaha, moraju odmah da igraju utakmice. Zato kad mi neko od prijatelja kaže: „Blago tebi, ideš na put“, ja u šali odgovorim: „Super, idi umesto mene.“

Na jednom internet forumu devojke danima vode „raspravu“ oko toga ko je bolji „frajer“ – vi ili Saša Starović? Prija li vam kad čujete tako nešto?
Nisam znao, ali hvala na informaciji. Kome tako nešto ne bi imponovalo? Nemam ništa od toga, ali je lepo čuti takvu vest. Ne trudim se da izgledam posebno lepo i da budem ne znam kakav „frajer“. A Sale? On je već duže vreme miljenik devojaka mlađe generacije.

Jeste li dobili više obožavateljki od kada ste snimili reklamu za Vip?
Ljudi češće prepoznaju sve igrače reprezentacije Srbije od kada su snimili tu reklamu. Nisam imao neprijatnih situacija, uglavnom svi lepo reaguju kad me sretnu.
Muzički ukus mi je raznovrstan, a u mom ajpodu nalazi se svaštara: od Metalike do Silvane Armenulić

I pored toga, nema vas u tabloidima...
Mislim da mi odbojkaši nismo deo tabloidnih priča. Kad paparaci do sada nisu „hvatali“ fotoaparatima jednog Miljkovića koji je mnogo popularniji, zašto bi slikali mene ili nekog drugog iz mlađe postave.

Ni sa glumicom Nadom Macanković, sa kojom ste u emotivnoj vezi, niste se eksponirali u medijima?
Nas dvoje smo se dogovorili da ne dajemo zajedničke intervjue. Ni meni ni njoj to ne bi ništa značilo u karijeri.

Idete li na njene premijere i dolazi li ona na vaše utakmice?
Na premijeru Nadine nove predstave „Svinjski otac“ u Zvezdara teatru došao sam pravo sa aerodroma, po povratku iz Verone, gde sam u to vreme igrao. Ona je prisustvovala nekim utakmicama reprezentacije u Beogradu, a bila je i na prošlogodišnjim Olimpijskim igrama u Pekingu.

Kritikujete li jedno drugo?
Oblasti u kojima radimo mnogo se razlikuju. Kako god da odigram, Nada mi kaže da sam bio super i to mi znači. Ne razumem se u glumu, ali joj kažem da li mi se svideo ili ne način na koji je odglumila neki lik. Do sada nisam imao zamerki.

Da li ste i koliko romantični?
Ne volim ništa što je isplanirano, već samo spontanu romantiku. Ne doživljavaju romantiku svi na isti način - nekim devojkama sveće su romantične, a druge ih preziru. Za mene bi jedni rekli da sam romantičan, a drugi da nisam. Važno je da muškarac ima pored sebe devojku koja odgovara njegovom mentalitetu, pa da se posle nađu na zlatnoj sredini.

Šta može najbrže da vas iznervira?
Po prirodi sam živčan čovek, a odbojka mi je pomogla da se malo smirim i da naučim da kanališem nervozu. U svakoj situaciji u životu kroz koju prolazim uvek prvo izbrojim do deset. Prosti ljudi me najlakše iznerviraju i izbace iz takta.

A devojke?
Isti je slučaj i sa devojkama. Sa druge strane, volim normalne, pristojne, opuštene i lepo vaspitane devojke. Inače, ne podnosim folirante i snobove.

Jeste li džentlmen?
Mislim da jesam. Smatram da se čovek rađa sa tim manirima.

Tekst: Nenad Blagojević  Foto: Story arhiva