Dušica Spasić i Branko Veselinović: Naša nasmejana i vedra jutra

Voditelji Jutarnjeg programa DUŠICA SPASIĆ I BRANKO VESELINOVIĆ upoznali su se na poslu, a za dve i po godine rada postali su dobri prijatelji. Kada se ugase kamere, pričaju o mnogim zajedničkim temama i jedno drugom poveravaju tajne

Dok ih slušate kako se dogovaraju da li da intervju uradimo u obližnjem restoranu u kojem su ranije probali fenomenalne palačinke ili u kafiću u kojem se služi domaća kafa, jednostavno je nemoguće poverovati da su prvih meseci zajedničkog rada, kako su nam rekli, jedva razmenjivali po jednu rečenicu. Dušica Spasić i Branko Veselinović upoznali su se na redakcijskom sastanku kada im je rečeno da će raditi u tandemu, a tokom poslednje dve i po godine zajedničkog rada vikendima mnogo toga su saznali jedno o drugom.
Svake subote i nedelje oni uređuju i vode Jutarnji program na Prvom programu Radio televizije Srbije, a tih desetak sati koje tokom vikenda provedu ispred i iza kamera dovoljni su da jedno drugom ispričaju doživljaje koje su imali tokom nedelje, nasmeju se i zabave u pauzama snimanja, ali i povere tajne koje zna uzak krug ljudi.

Kako biste opisali dosadašnju saradnju?
Dušica: Kad smo počeli da radimo, u redakciji Jutarnjeg programa postojala su određena pravila koja smo morali da poštujemo, pa je zbog toga što se nismo poznavali naša komunikacija bila svedena na minimum. Branko nije mogao da zna kako reagujem u određenim situacijama, kao ni ja kako se on ponaša. Vremenom smo postajali opušteniji i u emisiju smo počeli da uvodimo svoje ideje, predloge i međusobni razgovor.

Kako su vas prihvatili gledaoci?
Branko: Moje iskustvo je zaista lepo, a pozitivne reakcije stižu sa svih strana. Nije na nama da ocenjujemo kako radimo, ali prema onome što smo saznali, gledaoci su veoma zadovoljni, rado nas gledaju i hvale.

Koliko se poznajete privatno?
Dušica: Ispašće da se samo hvalimo, ali skoro sve Brankove osobine su vrline. Prvo što sam primetila kod njega jeste lepo domaće vaspitanje koje je poneo iz porodice, zatim način na koji se obraća meni, kolegama i gostima, obrazovanje, intelekt… Vaspitanje sam prvo spomenula jer ono danas skoro svima nedostaje.
Branko: Dušicu odlikuju osobine koje nedostaju mnogim devojkama u Srbiji - razna interesovanja i rad na sebi. Ona ume da napravi takvu atmosferu da i drugima bude dobro. Dušica je kvalitetna devojka koja ima lepu budućnost.

Ko se brže iznervira?
Dušica: U tome ne možemo da se poredimo jer slično reagujemo na određene probleme. Retko kad se desi da se on iznervira, a da to i mene ne pogodi. Iste stvari umeju da nas dovedu do blage nervoze.
Branko: Dobro je to što se poznajemo i što znamo da neko od nas dvoje u jednom trenutku mora da “spusti” loptu.
Dušica: Čak i kad se oboje iznerviramo, uvek se zasmejemo.
Branko: Svaku veliku nervozu uvek „prebacimo“ na šalu.

Da li se u današnje vreme cene obrazovanje i lepo vaspitanje koje ste spomenuli?
Branko: Ti kvaliteti su uvek prednost, samo što je danas sužen krug ljudi koji ih cene.
Dušica: Oni koji ih cene su ljudi, a oni koji cene neke druge vrednosti, trebalo bi da se zapitaju oko svojih životnih stavova.

Branko, šta kažu vaši prijatelji za Dušicu?
Branko: Kad god se vidim sa drugarima, obavezno mi kažu: „Blago tebi.“ Pitaju me i: „Kakva je u prirodi? Je l‘ ima dečka? Da li je zaista toliko lepa?“
Dušica: Bože, Branko, nikad mi to do sada nisi rekao.
Branko: Plašio sam se da se ne uobraziš.

Dušice, šta vas prijateljice pitaju o Branku?
Dušica: Svi stariji prijatelji i poznanici, prvo kažu: „Neverovatno je da je on tako kulturan i obrazovan mladić“, a onda me pitaju „Da li je tako fin i u prirodi?“. Na sve to, u šali im odgovorim da su se malo prevarili.
Branko: To je zbog naočara koje nosim.
Dušica: Mlađi prijatelji me pitaju da li je mnogo visok i da li je neposredan momak kao sa mnom u emisiji.

Zanima li ih da li ima devojku?
Dušica: Naravno, to je neizbežno pitanje.

Stižete li u isto vreme na posao?
Dušica: U zgradu RTS-a dolazim pola sata pre Branka. Ako bi stigao ranije i video da me nema, znao bi da sam se uspavala. Branko dolazi u intervalu od 5.30 do 5.35 sati. Ako ne stigne do 5.40, obavezno ga zovem jer znam da se u tom slučaju uspavao ili se desilo nešto nepredviđeno.
Branko: Ona je u RTS-u već u 5.05. To su vam žene, moraju natenane da se pripreme i popiju kafu kako bi spremne ušle u novi radni dan. Ja stižem kasnije, jer mi od ulaska u šminkernicu do odlaska u studio treba 10 minuta.
Dušica: Branko je brži kada je reč o spremanju za ulazak u studio. Meni treba pola sata pre početka emisije da se „probudim“ i shvatim gde sam, a zatim da se doteram i našminkam.

Ko kuva prvu jutarnju kafu?
Branko: Kafu naručujemo, a prva jutarnja domaćinska čeka nas u šminkernici.Dušica: Drugu pijemo odmah nakon ulaska u studio, oko 6 sati.

Da li donosite hranu na posao?
Branko: Dušica ume da unese miris kolača sa sobom u šminkernicu.
Dušica: To je zbog mog parfema „Kenzo Amor“ koji svima miriše na kolače. Branko ima običaj da u šminkernicu uđe punih usta. Obožava da „ručka“ zdrave keksiće.
Branko: Šta ću kad ne mogu da funkcionišem na prazan stomak.
Dušica: Izgrdim ga kad ga vidim kako ih jede jer sam na posebnom režimu ishrane, pa trenutno ne jedem takvu hranu. Retko kad doručkujem, ali se često dešava da kad Branko ode „iza ćoška“, ukradem malo njegove proje koju stalno jede.
Branko: A onda mi nonšalantno prijavi: „Ako si primetio da ti fali jedan ćošak proje, budi siguran da su ga otkinuli u pekari.“ Sa zadovoljstvom slušam o Dušičinim kulinarskim podvizima kojima svakog dana proširuje svoj repertoar.

Da li stvarno tako dobro kuvate?
Dušica: Znam dosta toga da spremim, ali nemam želju da kuvam kad mi neko naruči jelo. Volim sama da pripremim specijalitet koji mi u trenutku padne na pamet, pa da pozovem drage ljude.

Imate li rituale posle emisije? Da li odete na kafu i porazgovarate o temama koje nemaju veze sa poslom?
Dušica: Po izlasku iz studija sledi pranje lica i presvlačenje. Ponekad odemo na kafu ili palačinke, ali ne svakog vikenda.
Branko: Kod mene proces skidanja šminke ipak traje mnogo duže od samog šminkanja, tako da i tada imamo vremena da „pretresemo“ sve teme koje nas zanimaju i muče.

Pričate li o ljubavnim jadima?
Dušica: Naravno, jer se i privatno družimo. Posle toliko vremena normalno je da smo postali bliski prijatelji.
Branko: Dušica zna šta se dešava u mom životu, kao i ja u njenom. Osećam da u nju mogu da imam poverenja i da mogu mnogo toga da joj kažem.

Dušice, koji je Brankov hobi?
Dušica: On obožava životinje, a znam i da ima zlatnog retrivera Berta.
Branko: Često pita za njegovo zdravlje.
Dušica: Kršteno ime mu je Gilbert, a ja ga od milja zovem Gilbert Veselinović, jer ima tretman kao da je član porodice.

Branko, ima li Dušica neku zanimaciju?
Branko: Ona nema kućne ljubimce, ali znam da odlično kuva i da to krije od mene. Bavi se sportom i voli da putuje.

Kuda najčešće putujete?
Dušica: Ne bih mogla da živim bez putovanja. U stanju sam da na svim ostalim stvarima u životu uštedim, ne bih li imala za put. Volim zanimljive i daleke destinacije i kad god imam para, trudim se da sebi to i priuštim. Branko često ide u Italiju tako da volim da kažem kako je polu-Italijan polu-Srbin.
Branko: Moja sestra živi tamo i uvek rado odem čim ugrabim priliku.

Da li vodite računa o rođendanima?

Branko: Da, mada ponekad „prokliznemo“ nekoliko dana. Bitno mi je da Dušica zna da ja znam kad joj je rođendan.

Dušica: Nemamo običaj da kupujemo poklone, ali mi Branko uvek donese neku sitnicu iz inostranstva. Samo da znaš da su divni podmetači za čaše (koji su ujedno i ogledala) u upotrebi. Svako koga poslužim nečim u stanu prvo se pogleda, kaže: „Što je ovo praktično“, pa počne da pije.
Branko: Dušica brine i o higijeni mog osetljivog lica. Misli na mene i kupuje mi preko potrebne pufne. Zamislite kako ulazim u prodavnicu i pitam: „Dobar dan, imate li pufne za muškarce?“

                                                                                             Tekst: Nenad Blagojević. Foto: Ljubinko Kožul