Slađana Slavković: Teško se budim, ali nikad ne zakasnim!
Veličina slova:
Slađana Slavković, urednik, autor nekoliko emisija i voditelj na TV Avala, iako joj je posao na prvom mestu, kaže da joj je najvažnija porodica i da uvek nađe vremena za ljude koje voli...
Gledaoci je znaju kao voditelja emisija „Gorča ili slađa“, jutarnjeg programa TV Avala i Enter televizije „Uhvati dan“, emisije „Maska“, nekada veoma gledane na BK TV, a malo ko zaista zna da je ona i urednik i autor tih programa.
Novinarstvo danas nije muški posao?
Svi kažemo da su žene zavladale ovim poslom, ali to je relativno. Vladamo mi, ali se u medijima žene više koriste kao lepa lica, voditelji, one koje čitaju prognozu, ali na rukovodećim pozicijama i dalje su muškarci. Evo, toliko sam godina bila urednik, a kad pitate ljude, skoro niko me nikada neće deklarisati tako, već me svi vide kao voditelja! Ovo jeste postalo žensko zanimanje ali samo do određene granice. Ali, nama je na Avali glavni urednik žena, da malo odstupimo od pravila.
Da, nisu sve priče slatke, imamo i ozbiljnih tema. Trudićemo se da budemo, iako se plašim da kažem, edukativni, jer to ljudi povezuju sa dosadnim. Emisija je tematski tok šou u kojem će o nekoj temi govoriti i stručnjaci, ali koliko god mi iznosili neke stvari, koliko god da su ti eksperti priznati u svom poslu, najveću težinu ipak ima reč onoga ko je to preživeo... Biće to zabavnih, ali i edukativnih sat vremena.
Na programu ste odmah posle Opre, a biti posle njenog šoua je...
Nezahvalno je biti posle Opre... Gledala sam emisiju u kojoj su svi u publici dobili na poklon automobil - to kod nas neće skoro da se desi! Da se razumemo, nisam pristalica potpuno komercijalnih televizija, to se vidi i po mojoj karijeri. BK, Enter, Avala, to nisu samo komercijalne televizije i time su zadovoljile moje standarde. Jer, ne možeš ovom narodu da serviraš samo ono što ti misliš da je dobro, ali ne možeš ni da ih zatupljuješ, u oba slučaja gledaoci će promeniti kanal. Moraš da im pružiš ono što žele, pa da to malo podigneš...
Kad postavljate pitanja gostima kako znate da odredite pravu meru?
Uvek se rukovodim time šta bi mene zanimalo, šta bi moglo da zanima svakog ko me gleda. Uvek razmišljam o tome da ne preteram, ali da moj sagovornik ispriča ono zbog čega sam ga pozvala. Opteretim se time kako ću pitanje da spakujem. Nadam se da nisam prefina, ali i da sam kulturna. Danas nije lako znati sve, ali je sramota biti neobavešten...
„Slatka moja” je u večernjim satima, sad ćete moći da spavate duže?
Jutarnji program ću nastaviti da radim i dalje, ali manje nego pre. Taj program je sad u fazi da počinje da ubire prave plodove, pa nemam srca da ga napustim u potpunosti.
Već dugo radite jutarnji program, a ne volite da ustajete rano?
Teško ustajem, priznajem, ali, s druge strane, nikada nisam nigde zakasnila. Kad zazvoni, bude mi teško, ali ustanem.
U magazinu „Život sa cvećem” izjavili ste da ste neka vrsta stručnjaka za kalemljenje mladih voćki...
Istina je da se razumem u kalemljenje voćki, ali daleko od toga da sam ekspert na tom polju! Tata me je tome u detinjstvu naučio, na našem placu je priličan broj voćkica koje sam ja kalemila i sve su se primile. Nisam to odavno radila, ali znam da bih to i sad uspešno mogla da završim. Taman bi bilo dobro da odmorim mozak, čini mi se da će eksplodirati od ovoliko posla!
Da li to znači da gajite cveće u kući?
Ne znam da li ima nešto u tome što kažu da je cveće uspešnije kada o njemu brine neko ko je rođen u proleće, ali svaka moja intervencija na cveću imala je neuspešan ishod. Sviđa mi se da uzrok tome pripišem svom rođenju koje je bilo na prelazu iz jeseni u zimu. Bolje zvuči nego da kažem da sam netalentovana, zar ne? Savete, kada je cveće u pitanju, najčešće tražim od mame. Mami sve polazi za rukom, ne znam da li je to zato što je rođena u martu ili jednostavno zato što je mama - mama!
Voleli biste da „odmorite glavu”; ima li to veze sa migrenama za koje svi iz vašeg okruženja dobro znaju?
Od najmlađih dana mučim se s migrenom koja mi proradi kad ustajem rano. Prilično sam žalostan primerak posle jutarnjeg programa. Ili ležim ili šetam po kući sa čvrsto vezanom glavom i kljukam se kafetinima (od kojih mi proradi gastritis!)...
Ima li tim glavoboljama leka?
Da nema tih jutarnjih migrena, mislim da mi ništa ne bi bilo teško. A nema šta nisam probala. Glupo je žaliti se, kad ima onih koji su ozbiljno bolesni, ali je to ipak neki pasji život. Sve mi smeta: nisam doručkovala, jao, promaja je, sunce me ubi... Kažu da je s godinama migrena sve slabija, ali u mom slučaju to nije tako.
Kako radite s migrenom?
Dešavalo mi se da sam radila uživo emisiju, a da me je glava bolela toliko da sam mislila da neću moći da izdržim. Ali, proradi adrenalin, pa zaboraviš na bol tih sat, dva, tri koliko traje emisija. Na kraju to ne oseti niko, ali meni nije bilo lako...
I, ipak ste stalno nasmejani?
Prijatna sam prema ljudima, nasmejana, ali ne mogu da kažem da sam optimista. Više naginjem pesimizmu, stalno nešto mračim: da li će sve biti u redu, da li će se gost pojaviti, hoće li sve biti kako treba... To što se stalno osmehujem sa ekrana smatram svojom obavezom, nečim što pripada lepom vaspitanju. Smatram da je lakše postaviti i neprijatno pitanje kada se ono zabašuri u prijatno pakovanje. A često sam namrgođena čak i u pauzama emisije, dok gledaoci gledaju priloge...
Uživo izgledate potpuno drugačije nego na malom ekranu...
Mislim da je rečenica koju sam najčešće čula od ljudi koje srećem: „Kako je moguće da ste vi, u stvari, mršavi?!“ U nasleđe od tate, dobila sam okrugao oblik lica (zbog čega mi je van posla izuzetno drago, jer su to lica koja najsporije stare), ali koje kamera čini krupnijim. Stalno se šalim da bi bilo mnogo bolje kad bih mogla da negde isturim noge, ali se one retko slikaju! Ono što nikada neću shvatiti jeste i to što izgledam kao da imam dva metra, a ja sam izuzetno niska! Od kada znam za sebe nosim „extra small“ i „small“ konfekcijsku veličinu i najmanje modele na televiziji uvek su ostavljali za mene.
Kako se snalazite za odeću, cipele?
Garderobu nabavljam relativno lako, ali cipele broj 35 jedva pronalazim. Kad nađem svoj broj nema tu mnogo biranja. Nekad kupim i 36, a ako mi se mnogo sviđaju, onda kupim i 37! Kao i većina žena, pasionirani sam sakupljač cipela...
Za vas važi „otrov se u malim bočicama drži” ili „dijamant je mali ali dragocen”?
Ako tako mogu da kažem, verujem da je moj jedini pravi kvalitet što sam dobar čovek. Malo ko za mene može da kaže da sam mu učinila nešto nažao...
O privatnom životu ne pričate mnogo i nema vas na stranicama tabloida?
Nisam tip koji izaziva pažnju svojim životom. Ja samo radim svoj posao, kao i mnogi drugi ljudi. Posle idem kući i retko ćete me sresti na nekom od „događaja“! Slobodno vreme provodim s porodicom, dečkom, prijateljima...
Dečko, znači, postoji?
Postoji. Na početku naše veze, rekao je da ne želi da ga „razvlače“ po tablodima i da ga tretiraju kao dečka TV lica, ali bi mi povremeno nagovestio da mu ipak smeta što ga nikada ne pominjem. Dok se moj dragi ne bude opredelio šta bi tačno da bude, anoniman ili poznat kao moj dečko, ja samo izjavljujem da on postoji!
Da li je to nešto ozbiljno s mogućnošću da postane još ozbiljnije?
Brak mojih roditelja je divan. Ili bar to sestra i ja tako vidimo (mada mnogi kažu da deca nikada ne mogu pravilno da ocene brak svojih roditelja). Ipak, to je nešto što bih i ja volela da imam. To što moja veza traje osam godina, već govori samo za sebe, zar ne?
U svim razgovorima pominjete porodicu i koliko ste vezani za njih?
Veoma sam privržena mami, tati i sestri (naravno, tu je i dečko). Kad god mi je nečeg dosta, znam da ću među svojima naći svoj mir, rešenje. Znam ja da je već odavno, po svim normama, trebalo da oformim svoju porodicu. Odvojila sam se od roditelja, živim svoj život, ali nemam još razvijen materinski instikt! Kad mi prijateljice pokazuju slike dece, otrpim to, ali nemam još želju. Posao, posao, posao, pa privatni život koliko ostaje vremena. Naravno, ako meni bliskim ljudima nešto zatreba, uvek nađem vremena za njih.
Tekst: Marija Jakob
»
«
Dodaj:
Pošalji prijatelju
Verzija za štampu
Samo tekst
Rss
Decko nema ozbiljne namere.
Pošaljite komentar