Goran Karan: Dame biraju, ali ja odlučujem!

Mogao je da plovi morima, da crta, piše, da gradi kuće, ali je izabrao da bude pevač. Goran Karan je svojim pesmama na koncertu u Centru "Sava" publiku odveo u neke toplije krajeve držeći se uspešne formule "red vike, red stiske, red humora"...   
Njegove pesme podsećaju na more, na šum talasa, mirs ruzmarina, prepune su čežnje i sada već, pomalo izgubljene, romantike... Verovatno najpoznatija na našim prostorima je "Ja sam samo vagabundo", a pevača piratskog, mističnog izgleda i očaravajućeg glasa mogli su da čuju obožavatelji na novogodišnjem koncertu u Centru "Sava", dok je idući  na Dan zaljubljenih, 14. februara u Domu sindikata u Beogradu, pa 8. marta u Novom Sadu... Inače, Goran Karan rođen je 2. aprila 1964. godine, u Beogradu, u kojem se negova majka našla na proputovanju. Odrastao je u Splitu u kojem i dan-danas živi... Muzičku karijeru započeo je početkom 80-ih u grupama "Epicentar", "Deveti krug", "Zippo", "Big Blue", da bi početkom 1997. godine krenuo u solističke vode.
Prvi solo album "Kao da te ne volim", objavljen 1999. godine bio je najprodavaniji te godine u Hrvatskoj i postao je platinast. Njegov karijera od tada je u neprekidnom usponu. Nižu se hitovi koji probijaju granice Hrvatske - "Lipa si, lipa", "Kad zaspu anđeli", "Dalamatinske suze"... Zapamćeni su njegovi dueti sa Oliverom Dragojevićem, Ivanom Banifić, Kemalom Montenom. Ovaj pevač incijator je i organizator mnogih humanitarnih događaja, igrao je u poznatim mjuziklima, a na pitanja novinara odgovara strpljivo, neprekidno se šaleći, na svoj račun najviše...

Na vašem koncertu publika je mogla da uživa u pesmama sa do sada objavljenih šest albuma, ali i u operskim ili arijama iz mjuzikla. Vaša formula za dobar koncert je?
Red vike, red stiske i red humora.

Bili ste mornar, crtali, gradili kuće, svirali na ulici, konobarisali... Već dugo ste popularan pevač, ali kako biste opisali sebe, ko ste vi?
Ja sam duša božja. U ovom svetu putujuće pevalo. Ako bih pričao o sebi, otići ćemo u roman... Čovek sam od krvi i mesa... S obzirom na precenjenost životnih iskustva imam torbu sa svim greškama koje je moguće počiniti u ljudskom obliku. Imam bogatu istoriju svih bolesti. Hteo bih da budem bolji. Još sam na tom putu. Ponizan sam. .. Impulsivan sam, žestok, znam da kažem ono što mislim da ti sleduje, ali i "oprosti" ako sam pogrešio...

Malo-malo pa pominjete krizu srednjih godina... Muškarci uglavnom puste kosu, kupe sportski auto, nađu duplo mlađu devojku... Kako je vi doživaljvate?
Nemam još sportski auto! Ali volim da se šalim i to sportski, na svoj račun... Da, rekao sam da ćemo pred publikom da rešimo krizu srednjih godina. U bendu imamo veliki raspon godina - tu je bubnjar, sin našeg gitariste, ima dvadeset godina, koji na nas gleda kao na čudo, na nerešene slučajeve...

Pa, kako ta kriza izgleda u vašem slučaju? Kako se vi s njom borite?
Ima raznih manifestacija. Još se proučava to stanje... Borim se, borim sa sobom, a neki put i sa špajzom!

Znači da ste gurman?
Da. Umereni, biljni. Jedem sve, voće, povrće, žitarice i mlečne proizvode (ja sam lakto-vegeterijanac, to su vam oni što se guraju laktovima u redu za hranu)...

Na novom albumu je jedna duhovita pesma "Di si rasla", o muzičaru koji na jednoj svirci osvaja devojku koja mu se dopala, i to je, kako rekoste priča koju bi mogao da ispriča svaki drugi muzičar. Ima li i to podećanje na prošle dane ("dane kada sam bio funkcionalno zabavniji, ali manje popularan") veze sa tom krizom?
Ma može i svaki prvi muzičar da je ispriča, ali moramo da ostavimo malo prostora za alibi onima kojima je to potrebno. A što se tiče podsećanja, u ovim godinama šta ostaje osim uspomena?!

Da ne pitam koji auto vozite, rekli ste da ne volite takva pitanja...
Ma, ne. Moj auto se zove "dnevni boravak", od bruto količine vremena, nastupa, muzike, svega, najviše vremena provedem u automobilu... Najčešće vozim sam..

Nemate poverenja u druge?
Volim da vozim. Imao sam jedno okretanje pre osam godina, ali od tada nisam imao "saobraćajne poremećaje". Kad se umorim, neću sebi dozvoliti da zaspim za volanom. Odmorim se, a i ne pijem...

Ne pijete, ne pušite?
Svega je bilo u životu. Brzo je prošlo. Trebalo je određenu količinu toga i popiti i popušiti. Ja sam požurio malo, svoju količinu sam potrošio, nisam umeo da to raspodelim, rekoh već da sam impulsivan.. Pa sad ne pijem, ne pušim...

Predstavljanje vašeg albuma bilo je nešto drugačije, organizovali ste paintball u kojem su se takmičili novinari i gosti protiv vas i vašeg benda. Otkud promocija ljubavnih pesama na bojnom polju?
U poslednje vreme mediji su učinili nekoliko koraka ka nižim porivima, u tome se smeru trkaju sve dublje i dublje, pa krv ide na prve stranice, na početak vesti. S tačke PR-a mi smo pobedili - došli su svi pozvani novinari, dobili smo nekoliko naslovnih stranica, a s tačke deteta smo se zabavili, igra se dogodila. Meni nije bilo dosadno, nadam se ni gostima, a hteo sam i nešto drugačije, jer se sve te promocije uglavnom pretvore u nešto zamorno, dosadno. A i u toj simulaciji života jedni drugima smo konačno mogli da uputimo ono što stvarno mislimo!

Rekli ste da je ovo vaš poslednji album, tj., da mislite da je objavljivanje pesama na CD-u prevaziđeno... Šta je sledeće?
CD bi trebalo da zameni mp3. Muzička industrija se nije snašla u mreži prodajnih lanaca, rešila je da ostane pri svojim cenama, ne vodeći računa o tome da ljudima pruži mogućnost izbora. I, dok smo samo na dva klika od piratizacije, CD košta 15 evra, a 95 odsto tog novca nema veze s onima koji ga prave i to je nepošteno. Ja, koji sad i pišem pesme i komponujem, želim da dam izbor slušaocu da sluša ono što želi, da miksuje. Stojim iza svake pesme koju napišem, ali da li će se baš svih 16 dopasti onome ko kupi CD? Treba kupcu pružiti priliku da po realnoj ceni dobije ono što želi, dati mu slobodu izbora. "Kriza, ljudi danas nemaju para da kupe CD, to se ne sluša, to je irelevantno, ljudi su danas tehnološki opremljeni" je gomila gluposti, izgovor. Jer, ljudi će uvek slušati muziku... Postoji pesma za rođenje, za smrt i za sve ono između. Samo im treba postaviti tako da mogu da izaberu. Kažu: "Koliko bi ljudi kupovalo koka-kolu kad bi se točila na česmu?". Deluje ludo, ali i vodu ljudi kupuju, samo je potrebno da je napraviš tako da bude kvalitetna!

"Naša bila štorija" je mjuzikl koji pripemate?
Ako sve bude kako bi trebalo, ove godine će biti postavljen. To je ljubavna priča iz sedamdesetih godina prošlog veka. Ima suza, smeha. Još nemamo ništa potpisano, ali u njemu će biti mnoga poznata imena - Severina, Đulijano...

Naslovna pesma na CD-u, "Dite jubavi", posvetili ste svojoj deci?
Ta pesma jeste neka vrsta obraćanja deci, kojom sam hteo da im kažem sve ono što nikada nisam. To je najlepši tekst koji sam napisao, njime je rečeno sve ono kad nisam tu sa decom. Hteo sam da napravim malu pesmu s toplim rečima.

Kakav ste otac?
Najčešće sam otac na službenom putu prijateljski nastrojen u pokušaju iako postoji neujednačenost u mojim vaspitno-obrazovnim merama. Tako da sam je otac u pokušaju, a kakav sam to tim stručnjaka još razmatra!

Da li se sva deca vole, kako se kaže, podjednako?
Sva se deca - vole! Svako dete se voli na drugačiji način. I kako se pojavljuju nove osobe u tvom životu, ne dele isti prostor, nego ti srce postaje veće. To vam je uistinu tako. Ljubav zna da bude naporna, ujedno je i briga i blaženstvo ekspanzije...

Imate četiri sina. Da li ste nekada požalili što nemate i ćerku?
Nisam imao izbora. Ja da znam bolje, ja bih bolje. Ali, nemam problema sa stvarima na koje ne mogu da utičem. Pada kiša - baš dobro, evo ga sneg - odavno nije, baš sam ga se zaželeo, vetar duva - sjajno, mrsiće mi kosu. Bogu je drago šareno, pa i ja volim šareno...

Možda je ovo pitanje previše lično, ali planirate li da imate još dece?
To jeste suviše lično pitanje. O tome nisam razmišljao. To sa planiranjem porodice je za neke mnogo racionalnije ljude od mene. Meni se to jednostavno dogodi!

U jednom intervjuu izjavili ste da vas majka tera da se ošišate?
Ma ne tera me, već je to njena mantra s vremena na vreme. Ona tako ispoljava svoju dominantnu inteligenciju i brigu za svoje potomče. Ali, njemu je dato pravo na demokratijju, pa neka je i na njegovu štetu...

Slušate li majku?
Slušam. Slušam vam ja svakoga.

Više muškarce ili žene?
One koji više govore. Imam muški bend, mušku decu, njih je više. Ipak, ravnomerno - dame biraju, ali ja odlučujem!

Imate dugu kosu od kada ste punoletni. Ne volite promene?
Kratka pamet - duga kosa. Sebi sam tako nekako draži.. Mogu da je svežem u rep, a mogu i da je pustim ako mi se riče iz lavlje pećine!

To se slaže s vašom izjavom da je u vama nekoliko različitih likova. Jedan detinjast, jedan duhovan, jedan duhovit, koliko vas je i žive li svi oni u skladu?
Svako od nas ima nekoliko svojih likova. Zadovoljan sam time.  Duga kosa bi bila moj krik slobode. Heroji iz mog doba su imali duge kose. Cvilizacijski gledano to i nije nekakvo čudo. A kažu i da je moj pradeda imao dugu kosu... Slaže mi se na tapet, odgovora mojim pokretima!

Kako je održavate?
Češljam je vetrom, perem kišom, a ponekad održavam i nekim preparatima.

"U Splitu je lakše živeti, ali je teže mantrati". Na putovanjima imate vremena da razmišljate, a kod kuće ste dosadan tip koji, kako rekoste, leže u deset...
Pitali su me: "Kako ćeš provesti Božić?" - Kao kućni ljubimac, smotan, ako me neko pomazi, dobro je. Samo se dignem redovno do tanjira s hranom. Ali imam jednu dobru osobinu - ne moraju da me šetaju!

Nastupate, putujete, koncerti, mjuzikli, mediji, kad ste kod kuće pažnju posvećujete deci, igrate fudbal, družite se s prijateljima, ponekad nešto i napišete za neki list, kako sve to stižete?
Ne znam ni sam, ali nekako uvek stižem. Nisam ja rekao da sam posvećen deci, Ali kad si kod kuće - onda si kod kuće. Kad sam u autu, gledam na put, kuda vozim..

Radite šta hoćete ili ono što morate?
Da i da. Kad nešto moram, onda radim ono što je potrebno. Volim da osvešćujem sebi ono čime se bavim. A otkrio sam i da mogu da radim i nekoliko stvari istovremeno.

To baš nije karakteristično za muškarce?
Pa, rekao sam ja već da i nisam neki muškarac, više sam precenjen!

A kod kuće, pomažete li, ili ste od onih koji to ne rade?
U kući retko kad skuvam, ali pomognem ako vidim da je situacija akutna. Ako vidiš da svi već rade nešto, ili ako nema ko, kad vidiš da se neko satire od posla, a ti ležiš, priskočiš. Sem, naravno ako ti to ležanje nije hitna pomoć. Nekad je to baš tako, dođeš potpuno ispucan, kod kuće si tada manje kvalitetan, moraš da prevaziđeš faze vlastitog umoboliteta, potrebno je da ti izrastu nova krila... Ipak, kad sam nedavno bio kod kuće, svi su izašli, a ti trenuci samoće u vlastitom domu su željeni, jer tad možeš da uradiš sve ono što planiraš, uključiš DVD koji čeka mesecima, šta god, a ja sam izabrao da operem sudove!  U poslednje vreme veoma sam produktivan, a shvatio sam da mogu dok razmišljam da budem i koristan - pa makar pranjem sudova.

Mnogo ste putovali, koji su vam gradovi ostali u lepom sećanju, a koje biste rado izbegavali?
Otišao bih opet u sve gradove Indije i u Australiju. A gde ne bih otišao ponovo? Tako nešto mi se još nije dogodilo.

Da i ste i vi skloni podvlačenju crte, novogodišnjim odlukama, preispitivanjima?
Izabereš neki datum, pa ako ima nekih dubioza od mene ka nekim ljudima, rešavam to s  31. decembrom. "Popraviću se, ošišaću se, ići u školu... ". Jesu odluke više vezane za neke datume, ali to funkcioniše u momentu kad je čovek zaista spreman za to.

Već tradicionalno ćete održati oncert 14. februara u Beogradu. A šta je sa vašom potrebom da Dan zaljubljenih provedete sa vama najdražom osobom?
Evo odgovora: "Sa pravom mačkom svaki je mesec februar"!

Više informacija o koncertima i pesmama potražite na www.goran-karan.info


Blic pitanja
Goran samo za Lisu

Srećnim me čini... sreća

Jednog dana... će sve biti u redu

U svome domu ne bih mogao bez:
frižidera                        DA NE
kreveta                         DA NE
kauča                           DA NE
ukrasnih predmeta       DA NE
fotografija i slika           DA NE
đakuzija                        DA NE
gitare                            DA NE
bez svega se može kad se hoće (ali treba li baš?)

Voleo bih da posedujem: više dobrih osobina

Moje najdraže cveće: sve što raste van vaze

Cenim ljude:
koji tečno govore francuski
koji znaju da peku kolače
koji ne mare za novac
koji nisu nikada bili na dijeti
koji su čitav život veerni jednoj osobi

Moj omiljeni sport: Svaki s loptom, posebno  fudbal

Mojih TOP 5 stvari u životu
LJUBAV
1. Primenjena ljubav
2. Deca
3. Muzika
4. Knjiga
5. Sport