Naslovna | Svet oko nas | Dečji svet | Najčešći strahovi i kako ih prevazići

Najčešći strahovi i kako ih prevazići

Veličina slova:

23/03/2008 21:06:05

Odlazak lekaru ili zubaru za većinu je roditelja prava noćna mora. Čim ste pomenuli da je vreme za vakcinu ili ste ga zbog bolesti doveli do doma zdravlja, na licu malog pacijenata pojavio se strah. Panično pokušava da vas izvuče napolje, ne bi li izbegao susret sa neznancem, koji u žurbi zbog prevelike gužve odmah stupa „u akciju“, uz stroge naloge „držite mu čvrsto ruke i čelo“. Ništa bolje nećete proći ni u frizerskom salonu.

Strahovi, pre svega od nepoznatih osoba, sasvim su normalna pojava u ranom detinjstvu. Kako ćete pomoći svom mališanu da se sa njima izbori najviše zavisi od vas. Imajte na umu zlatno pravilo, a to je lični primer. Verovatno vam se dogodilo da nesvesno i sami ispoljavate nervozu kada pođete lekari ili kukate kako vas boli zub i kako je stomatolog bio grub. Gledajući vas, deca će se ponašati onako kako se i vi ponašate. Zato pokušajte da se izborite sa sopstvenim strahovima, a deca će poučena vašim primerom naučiti da reaguju slično. Ako se vaše dete i rasplače, nemojte ga grditi i rugati mu se. Komentari tipa „ponašaš se kao beba“, „nisi dobar“, „najgori si“, „pogledaj kako su druga deca hrabra“ i slično, samo će pojačati strah, a vašem detetu treba što više samopouzdanja. Umesto toga obavezno pohvalite dete i nagradite ga posle uspešno obavljenog posla, bilo što ćete mu kupiti neku sitnicu ili ćete ga odvesti na omiljeno mesto. Obećanje morate obavezno da ispunite, jer će u suprotnom dete shvatiti da ga lažete i sledeći put neće hteti da sarađuje.

STRAH OD LEKARA
Mnoga deca teško prihvataju susret sa lekarom, ponajviše zbog prethodnih negativnih iskustava vakcinacije. Pokušajte da taj susret učinite što bezbolnijim tako što ćete odabrati vreme kada je dete odmorno i raspoloženo. Ako ste u mogućnosti neka to bude ujutru. Dete obavezno treba da doručkuje pre nego što izađete iz kuće. Ponesite sa sobom nekoliko njegovih omiljenih igračaka i slikovnicu, što će mu odvući pažnju dok čekate na red. Umesto da nervozno cupkate i terate dete da sedi na stolici i da bude mirno, pokušajte da mu igrom ili razgovorom skrenete pažnju. Ako vašem detetu to ne prija, pokušajte da ga smirite tako što ćete ga uzeti u krilo, nežno mu pričati i pevušiti. Većina pedijatara ima dosta iskustva sa decom koja se plaše ordinacije i belog mantila, tako da se trude da uspostave prijateljski odnos, da detetu napravi „tetovažu“ na ručicama (pečat sa sličicama) ili će mu dozvoliti da najpre pogleda i dodirne instrumente kojima će ga pregledati. Nekada pomaže ako lekar skine beli mantil.
Deci ne bi trebalo pretiti lekarom i injekcijama („ako ne popiješ lek, dobićeš injekciju pa će da te boli“) niti ih treba lagati da ih ništa neće boleti. Pripremite ga tako što ćete mu objasniti šta će tamo raditi, kažite da su mu vakcina ili lečenje neophodni kako bi bilo zdravo. Jedan od najboljih načina da ga upoznate sa onim što ga čeka u domu zdravlja jeste da mu kupite doktorski komplet kojim će ono detaljno „pregledati“ članove porodice, svoje lutke i plišane igračke. Ako imate dobar odnos sa pedijatrom zamolite ga da zameni ulogu sa detetom i da on najpre bude pacijent.

STRAH OD ZUBARA
Za dečji strah od zubara krivica se u najvećem broju slučajeva može svaliti na roditelje. Većina odraslih prolongira odlazak stomatologu dok se ne javi bol, a u toj fazi lečenje je najčešće dugotrajnije i neprijatnije. Podsetićemo vas na zlatno pravilo s početka ovog teksta – lični primer je najvažniji. Nemojte da dozvolite da se vaše dete prvi put sretne sa zubarom tek kada se pojavi karijes, već ga odvedite sa osam ili devet meseci, odnosno nakon što mu nikvu prvi zubići. Malo dete nema iskustva sa bušilicom pa nema razloga da se plaši. Stomatološke ordinacije i u državnim zdravstvenim ustanovama uglavnom su prilagođene najmlađima, lepo su uređene, sa dosta slika i igračaka. Prvi susret iskoristite da vas stomatolog informiše o značaju pravilne higijene usta i zuba od najranijeg uzrasta, a dete će biti u prilici da se upozna sa ambijentom i instrumentima. Izaberite zubara koji je strpljiv i nežan, jer će od njegovog odnosa zavisiti i kako će se dete ponašati kasnije kada upotreba bušilice bude neizbežna. Kao i u slučaju odlaska lekaru, detetu treba objasniti šta može da očekuje i zašto odlazi stomatologu. Iluzorno je, međutim, očekivati da će samo lepa reč i prijateljski odnos uticati na to da se dete ne plaši i da pristane na intervenciju. Ali, danas brojni stomatolozi zagovaraju stav da se i deci svih uzrasta može dati anestezija i tako sprečiti bolno iskustvo. Pominje se da savremeni špricevi ili posebni aparati za anesteziju svode i samu neprijatnost od uboda na minimum. Ne zaboravite, roditelji su ti koji deci stvaraju obrasce ponašanja u različitim životnim situacijama. Ukoliko prihvatimo da je preventiva više od pola zdravlja, ispravnom higijenom i ranim stomatološkim intervencijama lišićemo svoje dete brojnih neugodnosti posete stomatologu.

STRAH OD FRIZERA
Za dete koje se buni čak i kad treba da pere kosu, šišanje izgleda kao nemoguća misija! Možda su dosadašnji pokušaji bili neuspešni, jer ste tome prilazili na pogrešan način. Ulazak u nepoznatu sredinu, primoravanje deteta da „s vrata“ sedne u stolicu i bude mirno (da ne pominjemo mušemu kojom je obavijeno), dok ga nepoznata teta sa makazama (koje mu niste dozvoljavali da drži) i prskalicom čeka, siguran je put ka neuspehu. Ako niste od onih koji neprijatnosti rešavaju tako što će stvari (čitaj: makaze) uzeti u svoje ruke, savetujemo da pokušate sledeće: povedite dete sa sobom kada krenete u frizerski salon, to će mu omogućiti da se upozna sa frizerom, ali i da vidi kako šiša druge ljude. Posle dva, tri odlaska dete će pristati da ga frizer očešlja, da mu napravi kikice ili stavi viklere, a potom ni šišanje neće biti bauk.
Dozvolite mu da kod kuće frizira vas, ali i lutke i mede, tako će osetiti da drži stvari pod kontrolom. Ako ste u prilici, odaberite frizerski salon koji se isključivo bavi šišanjem dece, jer je atmosfera prilagođena najmlađima, a osoblje ima više iskustva i strpljenja nego u salonu za odrasle. I u ovom slučaju treba se pridržavati sličnih pravila kao i prilikom odlaska lekaru: krenite kada je dete naspavano i sito, pokušajte da izbegnete dugo čekanje i gužvu, ako se dete protivi nemojte da insistirate niti da ga grdite. Ne zaboravite pohvalu i nagradu za njegov trud, pa makar se tokom šišanja opiralo.