Privlačnost „praznih“ kalorija
Veličina slova:
Iako poslednjih godina stručnjaci sve češće upozoravaju da se broj gojazne dece višestruku povećao i da se mnoge zemlje suočavaju sa epidemijom ove bolesti, retko koji školarac započinje dan bez pice, pljeskavice, peciva, raznih grickalica i nezaobilaznih gaziranih napitaka. Zašto je „brza“ hrana toliko privlačna, kakve su sve posledice nezdrave ishrane i kako kod mališana u ranom dobu stvoriti zdrave navike, samo su neka od pitanja na koja za Lisu odgovara docent dr Maja Nikolić, specijalista za ishranu u Institutu za javno zdravlje u Nišu.
- Iako su ispitivana deca iz osam zemalja, možemo reći da su i istraživanja u našoj zemlji ukazala da je prisutan porast broja dece koja imaju prekomernu telesnu masu, to jest koja su predgojazna ili su već gojazna. Procenjuje se da svako peto dete u Srbiji ima problem sa viškom telesne mase za svoj uzrast i da je to veći procenat u odnosu na situaciju od pre nekoliko decenija - upozorava dr Nikolić.
PRAZNE KALORIJE
Objašnjavajući zbog čega su različita jela i namirnice koje se u žargonu zovu „brza“ hrana štetni, dr Nikolić ističe da takva hrana ne pospešuje žvakanje, što nepovoljno utiče na zdravlje zuba i organa za varenje. Te namirnice sadrže minimalan procenat dijetnih vlakana, koja su izuzetno značajna za zdravlje, zatim nedovoljno vitamina i minerala, a previše takozvanih „praznih“ kalorija, nakon kojih se brzo gladni, pa se tako pospešuje gojaznost. Gazirani sokovi osim kalorijske, nemaju nikakvu biološku vrednost, dok preveliki sadržaj soli u pojedinim oblicima brze hrane utiče na porast krvnog pritiska. Dr Nikolić kao najveći problem navodi sticanje neodgovarajućih navika u ishrani koje ostaju i u kasnijoj životnoj dobi i pospešuju gojaznost, visok krvni pritisak, karijes, osteoporozu, dijabetes melitus i ostale masovne nezarazne bolesti.ZDRAV DORUČAK
- Predlog za zdrav doručak za školsko dete svakako je šolja mleka ili jogurta ili komad od 50 grama sira, po mogućstvu mlađeg i ne mnogo slanog, zatim tri supene kašike žitarica (najbolje sa suvim voćem) ili integralna kifla, odnosno komad polubelog hleba. Uz doručak je dobro pojesti voćku ili neko povrće, bilo da je to jedna paprika, paradajz, list zelene salate, krastavac ili šargarepa. Nemasno pecivo i jogurt takođe se mogu pojesti za doručak ili na primer dve tanke kriške hleba premazane tankim slojem butera i meda, uz kompot ili voće – savetuje dr Nikolić.Ona preporučuje da makar jedan obrok u toku dana, ručak ili večera (u zavisnosti od obaveza članova porodice), bude u prijatnoj atmosferi i pod kontrolom roditelja. Taj obrok treba da sadrži supu, salatu, glavno jelo i voće.
RODITELJI KAO UZOR
Ono što u celoj priči posebno zabrinjava jeste činjenica da mnogi roditelji odobravaju i podstiču loše navike u ishrani svojih potomaka, pravdajući se da zbog obaveza nemaju vremena da im spremaju doručak. Najlakše im je da deci daju pare za užinu. Što je još gore, i oni se najradije hrane po pekarama i kioscima sa hamburgerima i picama.- Za decu mlađeg uzrasta roditelji su uzor i odgovorni su za obezbeđivanje redovnih, kvalitetnih i raznovrsnih obroka i formiranje pravilnih navika u ishrani dece koji su presudni za zdravlje, ne samo u detinjstvu već i u odrasloj dobi. Uticaj vršnjaka, okoline, škole, sve je veći kako dete raste i tada se odgovornost prenosi i na školu, medije, društvo... Decu treba upućivati na zdrave namirnice i sugerisati im kupovinu korisnih namirnica kao što su mleko, jogurt, sokovi bez naknadno dodatog šećera, integralno pecivo, voće, a kad god je moguće ponuditi im jelovnik koji odgovara njihovom ukusu i željama, ali i potrebama mladog organizma. Kada je porodica na okupu treba ih podstaći da probaju namirnice koje nevoljno jedu sami i uvek im treba omogućiti da bar jedan obrok dnevno provode za stolom sa ostalim članovima porodice i uživaju u jelu – kaže dr Maja Nikolić.
UKUSNA A ŠTETNA!
Na pitanje zašto je brza hrana toliko privlačna, ne samo deci već i odraslima, dr Maja Nikolić navodi sledeće razloge: odličnog je ukusa zbog obilja masti ili šećera koje sadrži, brzo zasićuje iako se posle nje brže ogladni, svuda je dostupna i vizuelno je često privlačna. Posledica savremenog načina života je sve manje vremena za pripremu hrane, kao i činjenica da roditelji, generalno, malo vremena provode sa decom i ne kontrolišu njihovu ishranu. Dodatni razlog je i to što ne postoji organizovana društvena briga o ovom problemu, koji podrazumeva i donošenje odgovarajućih zakonskih odluka. Tekst: Vesna Stamenić
»
«
Dodaj:
Pošalji prijatelju
Verzija za štampu
Samo tekst
Rss
Pošaljite komentar