Slave

Inspirisana Lisinim dodatkom, Gorica muči muku – kako da odoli slavskoj trpezi i da ne uvredi domaćine? Ne dajte da vas bilo ko i bilo šta odvrati od nauma da ostanete dosledni svojim principima. Pobedite slavsku trpezu!

Tek što nije počela sezona slava i gojenja. Taman smo se tokom leta zategle, vodile računa o tome šta jedemo i pijemo, a evo sad će da stignu obavezna druženja čitave jeseni. Nije problem što će biti mnogo hrane i što joj treba odoleti, nego će domaćini da se ljute ako se ne „proba“ sve.

A to sve je jedan nepregledni spisak hrane koji nijedan normalan (a ni nenormalan) čovek jednostavno ne može da spakuje u sebe.

Bogato, sočno, kalorično

Samo kad pomislim – meze sa suhomesnatim dimljenim proizvodima, jaja, sir, razne turšije, kiseli krastavci… samo to je već dovoljno. Ali onda ide i supa, rinflajš, pa sarma i pečenje, pa torte. Sve se zaliva vinom ili pivom, ili slatkim punim šećera sokovima. Majko mila. U proseku nedeljno jedna slava. Znam za foru da se „zamaže tanjir“. Moja drugarica je prošle godine išla na svaku slavu, od svega sipala, mazala po tanjiru, po jedan zalogaj i najglasnije hvalila domaćicu: „Kako si ovo lepo spremila, predivno ti je.“ Niko nije obraćao pažnju na to koliko ona jede, već na njene komplimente. Svima bilo lepo. Kod nas je uvreda ako odbiješ da jedeš.

Skoro svaka kuća štedi godinu dana da bi taj slavski dan bio bogat. Znam da su neki uzimali i one keš kredite da naprave „sve kako treba“. Da se vidi da se ima!

Narod bez mere

Sećam se jedne godine, odem ja kod mojih roditelja na slavu, ali ranije dok ne dođu gosti, više da se vidimo na miru. Tata ispekao prase i hvali ga kao da je na izložbi. Zna da ja to ne jedem, ali navalio da moram da probam i da ako ne probam, da ću strašno pogrešiti - i on se eto trudio a ispalo bolje nego što je mislio. Tako dobro prase ne postoji nigde na svetu i pet jezika govori i samo malo da probam. Auuu!!! Samo što stvarno i samo ne progovori. „Dobro, Matori, daj jedno parče, neću da umrem.“ Seče on meni jedno parče malo, fino, ali se ne zaustavlja. „Ti ovo kad budeš probala, još ćeš da tražiš, ti ne znaš bre šta je lepota. Izmišljate tu neke dijete i programe, a ovo ti je zdravlje. I lepo, nije masno, ma samo da probaš…“ Stavio mi na tanjirić, probam ja. Jeste, lepo je, i ako ne volim pečenje, nema onu „miru“, nije ni masno… sve kao što je tata pričao. Dobro, ne baš ono sa jezicima i lepotom, ali nije loše. Bila sam fascinirana verbalizacijom lepote i uživanja u pečenju.

Slavska torba „za poneti“

Onda je mama rekla da moram i sarmu da probam, ako ne, ona će svakako da mi zapakuje da ponesem. I „sarme su božanstvene, sve su iste pa lepo zapečene na kraju da imaju koricu, pa onaj saft… prste da poližeš“. A kupus što im je lepo uspeo: „Nije mnogo kiseo da se mrštiš, nego blag“… Ma...
Sestra moja pravi najbolju rusku salatu na svetu, ali to ja kažem. Naravno, i to mora da se proba i zapakuje i ponese. Zbog radi zdravlja mora nešto i da se popije. I vino i posle rakija „jedna mala“ dobra. Kolača i torti puna kutija. U stvari, puna torba sa slave se uvek nosi kući. Ima i takozvana fensi slava sa švedskim stolom na kojem su uglavnom salate i pice.

Da se prepričava...

Ipak, skoro svaka kuća štedi godinu dana da bi taj slavski dan bio bogat. Znam da su neki uzimali i one keš kredite da naprave „sve kako treba“.
Da se vidi da se ima, a i ako se nema, tog dana ima da ima. Sve je to lepo, ali ne treba da se preteruje. Može da bude sve isto tako dobro i sa upola praznijom trpezom. Onaj ko ide na slavu da bi se naždrao i napio, nije ni vredan tolikog truda.

***
A lepe su slave, kad se setimo anegdota iz škole, priča kad su deca bila mala, raznih blamova… kad vidim sve one koje viđam jednom ili nekoliko puta godišnje.
„E, mi se samo po slavama srećemo.“

Gorica Nešović, Lisina kolumnistkinja, majka 14-godišnjeg tinejdžera, otkriva vam svoju svakodnevicu...