Gorica Nešović: Štek

Po jednom verovanju, u novu godinu treba ući bez dugova, čiste savesti i… urednog i sređenog doma. Stoga, bacite se na spremanje kući – ko zna šta ćete sve pronaći

U zemljama Zapadne Evrope (kojoj i mi težimo, toj Evropi), još početkom novembra, sve već bude u znaku Nove godine. Radnje i izlozi već šljašte. Ne baš u punom sjaju, to se dešava početkom decembra, ali na svakom ćošku okićene jelke, razvučene girlande, venčići… milina. Kada sam ono nekoliko godina živela u inostranstvu, pokupila sam neke ideje koje primenjujem i dan-danas.
Mesec, do mesec i po pred novu godinu, počne se sa velikim spremanjem kuće. Natenane, bez jurnjave, da sve bude gotovo za tri dana. Izvrće se sve iz ormara, sređuje garderoba koja se nosi i koja se baca ili poklanja. Zaviruje se u sve ćoškove i ispod svih kreveta, sve se pomera i čisti. Menjaju se zavese, sređuju fioke… svaki kvadratni milimetar kuće se čisti i umiva. Ideja je da se u Novu godinu uđe bar bez kućne prljavštine. U isto vreme i uspomene navru kad nađem farmerke iz gimnazije, zaboravljenu košulju, suknju koju nikada nisam obukla… broš koji sam dobila za neku godišnjicu.

Zaboravljeni novac
Krenem ja od fioka sa „andrmoljama” i dokumentima. To je najpipavije. Tu je kolekcija novčanika (svi prazni), krštenice, ugovori, osiguranja, diplome, razna uputstva za ove silne tehničke aparate, garancije… Tu su mi i pasoši, knjižice, bušilica za papir (kao da imam knjigovodstvenu firmu), stare čestitke, lepe kutije koje mogu da mi posluže za nešto, privesci… sto čuda. Imam i mnogo futrola za naočare. E tu smo! Odvojim nekoliko mekanih da u njih potrpam one velike cvikere za sunce i stavim na policu u hodniku. To ću kao posle. Stajale dve futrole nekoliko dana pored šalova i marama, maltene zatrpane. Uzmem pre neki dan tu jednu crvenu i gledam za koje bi naočare pasovala. Zavučem ruku unutra da procenim kubikažu, kad nešto ima. 100 evra!!! Pa da li sam normalna?!

Punoletna bela tehnika?
Prošle godine kada sam odlučila da štedim, menjala sam tako kad skupim pare i krila ih od same sebe. Gde je dobar štek? U futroli za naočare. Još ona crvena, uvek ću da je nađem odmah, pa sam tu i gurala. I zaboravila. Jao, te moje sreće. Kao da mi ih je neko poklonio.
Među garantnim listovima nađem i onaj za šporet. Garancija istekla odavno, ne znam zašto je stalno premeštam i ne bacim. Ima i uputstvo kako se demontira i montira pa valjda zato čuvam. Da me neko pita koliko godina ima moj šporet, ja bih rekla – desetak. A kupljen je ’92. U prošlom veku i mator je. Ali radi bez problema pa ga zato tretiram kao relativno nov komad bele tehnike. Bacila sam garanciju!
I ako je moja porodica mala, samo nas dvoje, imam posteljine za deset ljudi, da biraju i da promene. Od toga, pola koristim a pola nikada. Znam tačno kad sam koju kupila i šta sam od koga dobila. Sećam se da mi je za tri posteljine rečeno da je od materijala koji je kupljen deset godina pre njenog šivenja, a ja ih imam evo već dvadeset godina. U kantu! Neću ni krpe od njih da pravim, imam krpa za izvoz.
Jedan moj mi pričao skoro kako je bacio neke silne knjige. Što knjige da baca? Kaže, ne trebaju mu i neće ponovo da ih čita. Možda se i u nekoj od tih knjiga krije neki papirić sa porukom koja je onda kada je pisana imala veliku emotivnu vrednost. Ja sam našla, u moru papirića iz knjiga, nekoliko takvih.

***
Pripremanje kuće za ulazak u Novu godinu, nije samo puko rintanje, već i podvlačenje neke male crte, razmišljanje o tome šta smo sve sebi obećale a nismo, ili jesmo ispunile. U isto vreme, spontano donosimo neke nove odluke. Ima do Nove godine još dovoljno vremene za sve.
U stvari, nikad se ne zna šta ćemo još sve pronaći u tim kućnim istraživanjima... Zavirite u svaki kutak!