Ljubav

Kad se zaljubim, obuzme me neka čudna nepotrošiva energija, pa imam stalno potrebu da nešto radim. Umor ne osećam, ali uopšte. Uhvati me i veliko spremanje, čišćenje terase, u podrum se bojim da siđem inače bi i to bilo odrađeno…

Mislim da svako može uvek da se zaljubi. To nema veze sa godinama, nego sa damarima. Ako gajimo te damare, titraje, treperenje, male crve u emocijama… koji znaju da skakuću, samo ako im dopustimo, onda će oni i žurku da naprave. Jedna moja, što se razočarala u ljubav još davno, tvrdi da se to može samo kad si mlada. Nije tačno!
Ubeđujemo se i dan-danas. Ja je pitam – da li se u svakog svog frajera na isti način zaljubljivala, da li joj se svako sviđao na isti način, da li uopšte može da poredi… kaže da ne zna. Ona je svoje damare zaključala i u tu sobu se ne ulazi. Gre‘ota neiskorišćenog prostora. Ono, tačno je da niko nema vremena baš stalno da te damare pušta da divljaju, moraju malo i da se kontrolišu, ali bez njih nema života.

Udar adrenalina

Ja ih ne puštam često, ali zna se da povremeno mora žurka da se pravi. Prosto, postoji neka potreba za tim. Ne zaljubljujem se često, ali kad se to desi… znam da se ne razboljevam skoro uopšte. Nema gripa, nema kijavice… stvarno budem zdrava. Čitala sam dosta o tome, kako se luče neki silni hormoni sreće i zadovoljstva, pa štite organizam od svih virusa i gamadi što kruže svuda oko nas, po nama i u nama. Valjda je priroda udesila da se ne gubi vreme na ležanje u krevetu pod temperaturom.
Kad se zaljubim, obuzme me neka čudna nepotrošiva energija, pa imam stalno potrebu da nešto radim. Umor ne osećam, ali uopšte. Uhvati me i veliko spremanje, čišćenje terase, u podrum se bojim da siđem inače bi i to bilo odrađeno. Penjem se na merdevine da se setim šta sam ono stavila skroz gore na vrh u ormanu. Dok sve to radim, razmišljam, mislim, rekonstruišem… Da li sam se zanela? Da li je to stvarno ili iluzija… da li damari prave sedeljku ili žurku?
Dobro je kad sedeljka preraste u žurku. Na žurci je opuštenije, svako radi šta hoće i priča šta hoće, sve se oprašta. Sedeljke ipak zahtevaju neku temu ili teme u kojima će svi pomalo da učestvuju. Domaćica mora da prati ritam da se ne smore gosti… Dosta je zeznuto! Kažu da cveće lepše cveta i bolje napreduje ako mu pričamo i ako ga iskreno volimo. Džaba priče ako nema osećaja. Čak i cveće zna kada je folirano.

Ne voli se uvek isto

Jedna moja drugarica je svojevremeno toliko volela svoje mačke, da je često govorila da njoj deca i „ne trebaju“. Pa nije ljubav parče sapuna pa da se potroši, jer ne voli se svako na isti način. Nikada nisam verovala da ljubav može da presuši, već i dalje mislim da samo prelazi iz jednog oblika u drugi koji nam se možda manje sviđa. Drugo je to kad te neko prevari, izneveri, razočara…

Starija gospođa – mlađi muškarac

Dobila sam pre dva dana snimak sa nekog salsa takmičenja, u kojem jedan izuzetan mladić igra sa izuzetno starijom gospođom. On se uvija oko nje kao da je ona nešto najlepše na svetu, a ona ima toliko energije i žara kao da stvarno i jeste u najlepšem cvetu mladosti. Rekla mi skoro jedna profesorka koja izučava, između ostalog, i te čuvene muško-ženske odnose, da je poslednjih godina (sve više i više) trend da mladi muškarci budu sa znatno starijim damama. Vrlo neobično. A zašto nije neobično da stariji muškarac bude sa znatno mlađom damom? Mlada dama ima razna očekivanja od starijeg muškarca, ali starija gospođa nema ta ista očekivanja od mlađeg muškarca. Ima neka druga. Znate na šta mislim? Samo, jasno je da će starija dama sigurno dobiti ono što očekuje, a za ovu mladu ne znam.
Ala miriše ovo proleće… Idealno.

Gorica Nešović, Lisina kolumnistkinja, majka 14-godišnjeg tinejdžera, otkriva vam svoju svakodnevicu...

Ukoliko želite da se družite sa Goricom kroz njenu kolumnu, pišite joj na lisa@adriamedia.rs