Novim Bečejem vladaju žene

Kada žene uzmu vlast u svoje ruke sve funkcioniše baš onako kako treba - dokazuje više od dvadeset i poslovno i privatno veoma uspešnih dama iz malog mesta pored Tise

Da gradić na Tisi u rukama drže žene pokazuje činjenica da su na većini rukovodećih mesta u toj opštini pripadnice „nežnijeg pola”. Njih više od dvadeset su direktori, često i vlasnici preduzeća, rukovodioci odeljenja, direktori škola, doma zdravlja, radio-stanice, pa čak i zemljoradničke zadruge! Većina ovih žena, kojima poslovni uspeh nije postao prepreka za porodičnu sreću, druže se, izlaze zajedno, a često i savetima pomažu jedna drugoj. Naše sagovorice kažu da njihova odgovorna mesta zahtevaju veliku posvećenost, ali da se pravom organizacijom sve može postići. „Danas žene sve mogu, ali moraju mnogo da rade”, kažu Novobečejke, bilo da su to postale rođenjem, udajom ili zbog posla.

Blage i opasne direktorke škole
Kada je Milica Mihajlović pre 17 godina počela da radi u osnovnoj školi u Bočaru, mestašcu pored Novog Bečeja, nije ni pretpostavljala da će jednog dana biti direktor te ustanove. Školom vlada na svoj način - mirno, tiho, povučeno, ali je deca vole i poštuju. Ima troje dece, ćerku koja je student medicine i blizance. Jedan sin je na drugoj godini farmacije, a drugi radi. Muž joj je takođe pedagog, radi u srednjoj školi, a ponekad, kad počne da izdaje naređenja ukućanima, u šali joj kaže da bi „posao trebalo da ostavi u školi”.
Direktor Osnovne škole „Miloje Čiplić” Zorica Garčev sušta je suprotnost. Za sebe kaže: „Ja sam ona opasna!” A kako i ne bi bila - rukovodi dvojezičnom školom (srpski i mađarski) koja ima veliki broj učenika i kolektiv od osamdesetoro zaposlenih. Predavala je istoriju u ovoj školi pa zna sve probleme profesora.
- Ovo je moj drugi mandant, ali moram da budem iskrena, ne bih mogla da postignem ovakav uspeh da nisam imala veliku podršku porodice i muža koji toleriše moja česta odsustva. Ćerka ide u „njenu” školu, dobar je đak, ali ne zahvaljujući mami. Njen suprug bavi se poljoprivredom, tako da se zdravo hrane, kaže Zorica.

Hitna pomoć i preventiva
Anđelka Korovljev bila je stomatolog u Domu zdravlja 12 godina, a sedam je imala svoju ordinaciju, tako da je problematiku tržišta zdravstvenih usluga sagledala iz različitih uglova, pa se za direktorsko mesto kandidovala verujući da može da doprinese kvalitetu usluga na primarnom nivou.
- Krenula sam od osnovnih potreba, uvidevši da ne postoje standardi za hitno zbrinjavanje. Osnovala sam službu za hitnu pomoć dostupnu svakom građaninu. I vremenski i kvalitetom smo bolji - kaže go­spođa Korovljev, dodajući da Novobečejci, kao i većina stanovnika Vojvodine, boluju od bolesti kardiovaskularnog sistema, dijabetesa, hipertenizije, ali da je u poslednje vreme porastao i broj onkoloških pacijenata. - Zato radimo i na razvijanju dijagnostičke službe, i građanima ukazujemo na značaj preventive. U toku je i kompjutersko umrežavanje svih ordinacija, svakog lekara, svih naseljenih mesta. Imaćemo elektronske kartone pa pacijent, na primer, neće dobijati papirić za laboratoriju, već će tamo samo pogledati u kompjuter i znati šta treba da obrade, a rezultate će slati direktno lekaru.

Tisa kao inspiracija
Na čelu Doma kulture je Marijana Baračkov, diplomirani menadžer. Posebno je ponosna na „Obzorje na Tisi”, manifestaciju u čast kompozitora Josifa Marinkovića rođenog u Novom Bečeju, koja neguje solo pesmu, i na slikarsku koloniju koja je ove godine održana šesnaesti put. - Kod nas je sve vezano za Tisu, pa i sam Dom kulture je uz reku. Tisa je inspiracija mnogih umetnika, a svako ko jednom prošeta kejom, rado se vraća.
Ružica Sudarski, predsednik odeljenja Novi Bečej Prekršajnog suda u Zrenjaninu, završila je pravni fakultet, radila pet godina u SIZ-u za stanovanje i puteve, a od 1986. je sudija za prekršaje. Do sada je šest puta polagala zakletvu, a posebno pamti onu datu pred Zoranom Đinđićem. Njen suprug je socijalni radnik, a oba deteta „povukla” su na mamu i završila prava.

Dr Ljiljana Bognić, lekar -radiolog, direktor je Doma za smeštaj duševno obolelih lica „Sveti Vasilije Ostroški Čudotvorac”. Da bi što kvalitetnije obavljala svoj posao završila je i specijalističke studije rehabilitacije i socioterapije na Fakultetu političkih nauka.
- Moj posao je moja velika kuća. Kao i kod kuće, stalno pravim planove - koliko imamo prihoda, rashoda, šta je prioritet da se popravi, kupi... I stvarno u tome uživam! Poslednjih nekoliko godina mnogo smo uložili u renoviranje. Glavna ideja-vodilja bila nam je da korisnicima stvorimo pravi dom, jer ga većina nema. I uspeli smo da ne ličimo na zdravstveno-socijalnu ustanovu.  
Ljiljana je udata za Silarda Bognića, ekonomistu, sa kojim ima dvoje dece. Ćerka Azra je na petoj godini medicine a Viktor studira ekonomiju.
- Volim Novi Bečej i Tisu i nikada nisam poželela da ih napustim iako sam mnogo puta kao specijalista radiolog imala prilike za to. Ali... imam neispunjenu želju, a to su putovanja po svetu.

Agneš Đukičin je već šest godina direktor jedne od najstarijih biblioteka u Vojvodini.
- Trudimo se da uvek imamo aktuelne naslove, organizujemo niz kulturnih dešavanja, sarađujemo sa školama i Domom kulture. Inače, Novobečejci mnogo čitaju klasike, ali su naklonjeni i modernoj literaturi. Uvek apelujem na roditelje da ličnim primerom podstiču decu da više čitaju - s ljubavlju o svom poslu priča Agneš. Ona je profesor arapskog jezika i književosti, a stručni bibliotekarski ispit položila je pre dvadeset godina. Turski jezik, koji joj je bio pod „b”, ponovila je uz turske serije, a čeka one uz koje će moći da osveži znanje arapskog.

Daniela Vojinović, direktor domaće firme sa većinskim stranim kapitalom „Italteks”, već deset godina putuje na relaciji Beograd - Novi Bečej (Novo Miloševo) i do kancelarije joj je potrebno sat i po vremena.
- Jedna smo od firmi koja investira i ulaže, širi se. Počeli smo sa 50 radnika, danas brojimo 450 zaposlenih. Zbog atraktivnog izgleda imala je mnogo problema, jer su mnogi  u početku mislili  „došla iz Beograda, još dobro izgleda, pa ćemo to da sredimo”.  Ali, kako se to kaže, imala je stav,  „sekla je ljude”, pa su je zbog toga i prozvali „Margaret Tačer”.
Daniela ima dva sina, stariji iduće godine kreće na fakultet a mlađi u osnovnu školu.
- Kod kuće sam samo majka i supruga. Suprug ima svoju firmu i podržao me je kad sam mu rekla u šta ću se upustiti. Shvatio je da sam srećnija i zadovoljnija kad radim i da će naš odnos time biti bolji. O deci brinemo zajedno, dogovaramo se i sve stižemo. Znam maksimalno da koristim resurse i kod kuće i na poslu. Zadovoljna sam. Godinama sam radila za druge, nisam rođena kao direktor, već sam to naučila a znam i kako da „kradem” znanje.

Slađana Đorđijev je prva žena direktor Radija Novi Bečej. Audiciju za spikera položila je 1998, a zatim je sve išlo, kako kaže, „lepim redosledom”.
- S ponosom mogu da kažem da sam sve zaslužila samo svojim radom. Volim svoj posao, a ekipa sa kojom radim je mala, samo nas petoro, ali dobro uigrana. Naš radio je pre svega servisni.  Iako smo lokalna radio-stanica, na listi smo za oglašavanje velikih agencija iz Novog Sada i Beograda, a slušani smo dokle god dopire naš signal. Imamo dobru saradnju sa sugrađanima, pa uvek dodamo informacije.
Kad je počela da radi na radiju imala je devojčicu, a uz posao rodila je još dvoje dece. Najstarija ćerka je u osmom, sin u sedmom, a najmlađa ćerka u drugom razredu osnovne škole.

- Zemljoradnička zadruga „Vranjevo” posluje 102 godine, a opstati toliko dugo zaista je velika stvar - kaže Dušanka Dujin. - U Zadruzi radim već 22 godine, a poslednih dvanaest čuvam ono što sam nasledila kao direktor. „Tvrda” sam kad je posao u pitanju. Ne volim da rizikujem, ne ulazim u sumnjive poslove. Ne podnosim nerad i ne libim se da dam otkaz, iako to nije nimalo lako. Na početku sam morala malo više da se borim. Bila sam lepa, mlada, ali kada sam se dokazala, posle nisam imala problema. Verujem da danas žene mogu sve, ali moraju mnogo da rade. Imala sam sreće da me služe zdravlje, mentalna i fizička snaga. Ali, treba umeti i skloniti se na vreme i pružiti šansu mladima.
U Novi Bečej Dušanka je došla posle udaje 1974. Ima dva sina, dve snahe, dva unuka. Smatra da je porodica veoma važna, a njeno mišljenje dele i ostali, te svi zajedno žive na salašu na kojem imaju nameru da formiraju farmu. Već imaju ovce vitenberg i koke nosilje, pa će to raditi pored zvaničnih poslova. Smatram da je perspektiva na porodičnom imanju. I Dušankin suprug je direktor, ali uspevaju da se viđaju, bar u večernjim satima.
- Ma uspemo i da se posvađamo, kao svaki bračni par!

Uvek dobro raspoložena Radmila Stanković, na­čelnik opštinske uprave Novi Bečej, kaže - Završila sam prava, zaposlila se u opštini i prošla poslove od pisarnice do načelnika administracije. Ovo mi je drugi mandat. Veoma smo ponosni na činjenicu da u našoj opštini stranka sve što joj je potrebno može da završi za veoma kratko vreme. Na našem sajtu sve je potanko objašnjeno ako vam je nešto potrebno za, na primer, građevinsku dozvolu ili izvod iz knjige rođenih, pa kad sa svom dokumentacijom dođete kod nas nema čekanja, sve možete obaviti vrlo brzo.

Tekst: Marija Jakob; Foto: Marina Stojadinović