Uniforma i vojska su moj izbor

Ministar odbrane Dragan Šutanovac prvi je čestitao Vanji na unapređenju

Pre nego što je postala komandir u kasarni u Kruševcu, Vanja Mrđa bila je najbolji student među kadetkinjama 131. i 132. klase potporučnika Vojne akademije

Dva meseca nakon svečanosti unapređenja kadeta Vojne akademije u potporučnike Vojske Srbije koja je u septembru održana u prestonici, dvadesettrogodišnju Vanju Mrđu posetili smo u kruševačkoj kasarni „Car Lazar“ u kojoj radi kao komandir Odeljenja laboratorijske stanice. Činjenica da kadeti Vojne akademije obično odmah nakon diplomiranja dobiju posao, ovoj simpatičnoj Zemunki (rođenoj u Bosni i Hercegovini) nije bila na prvom mestu. Još kada je donosila odluku o tome koji fakultet da upiše, cilj joj je bio da nakon srednje medicinske škole nastavi usavršavanje u, kako kaže, „atraktivnoj ustanovi koja osim knjige i učenja studentima pruža i neke druge sadržaje“.
Vojna akademija na Banjici bila je pravi izbor, pa je Vanja odabrala studije na smeru ABHO (atomsko-biološko-hemijska odbrana). Motivisanost, požrtvovanost i želja za učenjem novih sadržaja iz ove oblasti tokom četiri godine, doprineli su ostvarenju fantastičnih rezultata. Sa prosekom ocena 9,14 postala je najbolji student među kadetkinjama i četvrta na listi najboljih studenata u generaciji 131. i 132. klase potporučnika Vojne akademije.

Muškarcima je bilo neobično što sam žena - komandir samo prvog dana, kada su me po navici oslovljavali sa „gospodine“

- Velika mi je čast što sam bila u prvoj generaciji kadetkinja koje su diplomirale na Vojnoj akademiji, dama koje su probile led. Sa jednima sam postala prijateljica, sa drugima poznanica, ali sve smo se družile i podržavale. Mi smo vam kao jedna velika porodica. Osim što smo imale odvojen smeštaj, imale smo identične obaveze kao i momci - naglasila je potporučnica Vojske Srbije kojoj je dan tokom školovanja počinjao ustajanjem u šest ujutru i jutarnjom fiskulturom, a nastavljao se doručkom, podizanjem zastave i nastavom.
- Nakon ručka, usledio bi odmor, a u zavisnosti od discipline i proseka koji student ima, i dozvola za odlazak u grad. Pošto sam i studirala i živela u Beogradu, češće sam viđala roditelje nego drugi kadeti što se, sada kada stanujem u Kruševcu, potpuno promenilo. 
Pitali smo Vanju i kako su se muškarci navikli na ženu - komandira. 
- Još na četvrtoj godini studija stažirala sam u kruševačkoj kasarni i radila sa profesionalnim vojnicima. Jedne nedelje bila sam u mešovitoj grupi, a druge -  komandir muškarcima. Mislim da im to nije bilo neobično, osim prvog dana, kada su me po navici oslovljavali sa „gospodine“ - rekla nam je Vanja.

Zavolela automatsku pušku

- Oružje sam zavolela još u prvoj godini kada sam sa ostalim studentima bila u kampovima prilagođavanja gde smo se prvi put sreli sa naoružanjem, prošavši opštu vojnu obuku. Automatska puška me je odmah privukla pa sam nastavila da treniram streljaštvo i učestvujem na vojnim prvenstvima. Na Svetskim kadetskim igrama u Ankari 2010. gađala sam iz vazdušne puške - rekla je Vanja.

Tekst: Nenad Blagojević; Foto: Odbrana, privatna arhiva