Vreme je za trajnu ljubav

Iako je zvanično u penziji, Nena Toth, prva žena snimatelj na našim prostorima, i dalje uživa u svom poslu, a gradivši svetsku karijeru nikada nije zapostavila privatni život

Nevenka Redžić Toth je prva žena koja je završila kameru na čuvenoj praškoj školi FAMU, snimila je brojne dokumentarne i igrane filmove, bila predavač na nekoliko univerziteta, a za svoj rad osvojila je brojne nagrade. Na Fakultetu dramskih umetnosti, na Ka­ted­ri za filmsku i TV kameru bila je profesor 20 godina, gostovala je kao profesor na Univerzitetu Južne Kalifornije, a predavala je i na univerzitetima u Torontu, Otavi, Pragu, Los Anđelesu... Kao izvršni producent YU Ci­nema i Nena Film Verite Pro­ductions potpisala je više od 60 kratkih filmova, dva igrana filma, a bila je angažovana i kao idejni tvorac i organizator brojnih festivala. Film koji je režirala „Kanuom do Arktika“ i koji je pobrao brojne nagrade, uvršten je u Nacionalni arhiv Kanade. „S druge strane“, ističe Nena, „nikada nisam zapostavila privatni život  jer mislim da je to svakoj osobi, a posebno ženi, veoma važno“.

Umetnost nema pol

Kao prva žena snimatelj rano se suočila sa činjenicom da je ovo podneblje rezervisano za muškarce, ali je bila istrajna verujući u to da će njeni radovi govoriti za sebe. I danas je zadovoljna takvim stavom. „Ja sam prvo žena, zatim snimatelj, pa tek onda žena-sni­matelj. Ovo čime se bavim je umetnost, slika, a ona svuda govori istim jezikom. Ipak, tek kada sam otišla u Kanadu shvatila sam šta znači kada te kolege gledaju kao ličnost, a ne kao ženu. Na našim pro­­­storima žena je, hteli mi to ili ne hteli da priznamo, u neravnopravnom položaju, ona mora mnogo više da se dokazuje...“.
Kako sama kaže, trudila se da sve uradi na vreme: „Na vreme sam završila studije, udala se, rodila dete, samo sam se prerano razvela. Sada mi je žao što je to tako ispalo, jer nas su razdvojile životne okolnosti. Moj bivši suprug  Miša je želeo da izgradi karijeru u Americi, a ja nisam bila spremna da tamo perem sudove. Previše sam uložila u sebe da bih tek tako napustila posao. Pokušala sam da mu se pridružim, ali je jasno bilo da je naš brak gotov. Ne volim da govorim da sam samohrana majka, ali je u stvarnosti bilo tako. Za odlazak u inostranstvo odlučila sam se teška srca, ali nisam želela da moj sin raste toliko daleko od oca i da opet prođe više od sedam godina da se ne vide, a to su bile i devedesete, vreme kada je ovde bilo teško za preživljavanje. Prelomila sam i Nikola i ja smo otišli u Kanadu koja mi se činila kao multinacionalna sredina u kojoj se svako oseća dobro. I nisam pogrešila! Tamo sam izgradila karijeru, ali svojim najvećim uspehom smatram to što je moj sin često viđao oca“.

Jubilarni festival etnološkog filma
Međunarodni festival etnološkog filma, jubilarni 20. po redu, biće održan od 17. do 22. oktobra u Etno-loškom muzeju u Beogradu. Na festivalu će biti prikazano 115 filmova, a među njima i ostvarenje Nene Toth „Images before us“.

Novac nije najvažniji

Iako bi po godinama, pa i po stažu, trebalo da uživa u penziji, Nena je aktivnija nego ikada. „Umetnici i profesori rade do samog kraja, a ja sam i jedno i drugo“, kaže Nena kojoj po izgledu niko ne bi dao godine koje ima. „Kad sam nedavno birala haljinu, pa mi se učinila da nije za moje godine, setila sam se šta mi je sin rekao jednom prilikom: Kada se pretera, to izaziva kontraefekat. A poslednjih godina sve češće slušam šta mi Nikola govori. Nikada mi nije previše bilo stalo do novca i materijalnih stvari, pa sam tako i sinu govorila da je važno da ulaže u sebe, da je to bogatstvo koje mu niko ne može oduzeti. On je izrastao u divnog mladog čoveka, obrazovanog, svog.  Govori nekoliko jezika, a završio je političke nauke i mas komunikacije i počeo je da radi.“

Nikada nisam ni otišla

Sina je Nena izvela na put i sada može da se u potpunosti posveti sebi. Tako je pre nekoliko godina srela Feđu. „Na jednoj slavi kod prijatelja nabrajala sam šta bi sve trebalo da ima muškarac s kojim bih volela da budem, a Feđa koji je to slušao samo je rekao: ‘Pa to sam onda ja!’“ I tako je Nena pronašla svoju „trajnu ljubav“.
Da bi bila što više u Srbiji, često na ovim prostorima organizuje revije filmova, član je žirija ili drži radionice ili predavanja. „Kad me moji nekadašnji studenti sretnu u gradu, pitaju me da li sam se vratila, a ja im odgovaram da u stvari nikada nisam ni otišla!“

Tekst: Marija Jakob; Foto: privatna arhiva