Stojačić Vukašin - "Gospodin Idealni"
Veličina slova:
U prvom Lisinom izboru za idealnog muža drugo mesto pripalo je vremešnom, ali veoma vitalnom i prijatnom šezdesetdevetogodišnjem Vukašinu Stojačiću (69) iz Sombora. Za njega je u preporuci za naš konkurs njegova supruga Jela napisala da je čovek sa ogromnim srcem.
Omiljena ličnost za najmlađe je deda. Uvek spreman da pomogne, da se poigra, da nešto popravi, organizuje ili jednostavno da odveze i doveze. Rečju – njemu ništa nije teško.
Dočekali su nas Jela i njen gospodin Idealni u svom domu u mirnom delu Sombora. Srdačno, domaćinski. Otvorili su srce i dušu i čitaocima Lise pokazali kako ljubav i dobrota ne poznaju granice ni godine:
Otac njenoj deci
Jela: Kada sam iznenada ostala mlada udovica sa troje dece, sin mi je imao deset godina, a ćerke bliznakinje tek napunile godinu dana. Moralo se dalje. Zahvaljujući mojoj dobroj svekrvi koja je brinula o deci, ja sam radila i hranila ih. Ni pomišljala nisam da mi se može dogoditi nova ljubav, niti kojim slučajem novi brak. Vukašin je bio kolega mog pokojnog muža Pište. Onda je bio i moj kolega i umeo da mi se nađe, da pomogne oko onih poslova gde su moje slabije ženske ruke posustajale. Nabavljao je ogrev, popravio ponešto u kući, snabdevao nas za zimu. Bila sam mu beskrajno zahvalna, jer kada žena ostane sama sa decom nije lako. Imala sam srećom i značajnu pomoć mog brata, te nismo ni u čemu oskudevalli. Doticalo je, ali je dobrote i pažnje među nama svima u kući bilo napretek. Tako su i moja svekrva i moja deca navikla na Vukašina. Mi smo se zbližili i nekako ljudski, nežno zavoleli, objašnjava Jelena, dodajući da ni sanjala nije da će svog idealnog muža pronaći tek u zrelim godinama, kada joj je već zdravlje posustajalo. Lako je biti savršen, kaže Jelena, kada je neko mlad, pun snage, zanimljiv i romantičan. Mislim da sam imala sreće upoznavši svog čoveka.
Vukašin: Imao sam iza sebe promašen brak, veliko razočaranje. Jelena je bila ponosna, lepa i odvažna žena. Iako je snašla nevolja, kao udovica je bila uzorna majka i poštena žena. U to vreme brinuo sam o svojim ostarelim roditeljima. Sve što sam nabavljao u roditeljsku kuću, delio sam na pola. Nije samo bilo u pitanju sažaljenje, već sam naprosto tu decu i tu ženu voleo, i želeo da im pružim pažnju i brigu. Da znaju kako su nekome važni. Kada su moji roditelji umrli, ožalio sam ih, i onda počeo da sređujem svoj život. Zaprosio sam Jelenu. Želeo sam da nam zidam kuću. Međutim, ona je bila isključiva, neće „gasiti vatru u svom odžaku“. Tačnije, nije bila sigurna da li će to sve funkcionisati među nama, pa kuda da posle ide sa dečicom. Bilo je to 1988. godine, posle deset godina njenog udovičkog života. Onda sam ja rešio, prodao roditeljsku kuću, i na Jeleninom placu počeli smo da zidamo ovu našu današnju kuću, koju sam sČm projektovao uz pomoć knjiga, a kako sam vodoinstalater i limar, znam još mnoge zanate, tako da je malo drugih majstora bilo angažovano na našem gradilištu. Okućili smo se, lepo se slagali, deca su rasla… Meni su ona bila i ostala važna i draga, kao da sam im rođeni otac. Danas su njihova deca – moji unuci.
Ljubavi i za tužne
Jela: Dugo sam bila ubeđena da niko ne može biti otac mojoj deci. Dok mi se Vukašin još udvarao, pozivao me da prošetamo, da izađemo, mislila sam da mi to ne priliči, udovica sam s troje dece. Tih godina naše preduzeće je organizovalo sindikalne zabave na koje nisam odlazila, jer su me kod kuće čekala deca. Onda me Vukašin osvajao svojom dobrotom, vrednoćom i time što je uvek mislio na nas, pomagao nam. Nije to bilo značajno samo materijalno, već baš iz osećanja prema nama. Kada smo se okućili i počeli zajedno da živimo, kako to pravoj porodici dolikuje, u našoj kući uvek je bilo mesta ne samo za našu brojnu porodicu, već i za druge. Mog muža Vukašina zavolela su ne samo moja deca, već i moja svekrva, majka mog pokojnog muža. Bio joj je kao rođeni sin, baš ga je volela. On je brino o njoj, vodio je lekaru, pomagao joj dok je bila živa.
I ne samo o njoj. Brinuo je o mom gluvonemom deveru, koji je ostao iza majke, sve dok ga nije obezbediio i smestio u odgovarajuću ustanovu, gde mu je dobro i gde ga obilazimo. U kući nam je godinama bila i usvojena devojčica, Zorica. Nju smo bukvalno s groblja doveli u kuću, nije imala kuda kada je izgubila roditelje. Rodbina je mog pokojnog muža. Vukašin i ja smo se samo pogledali i poveli je sa sobom. Kod nas je završila osnovnu školu, pa srednju, dobila diplomu pekara i otišla da radi u Grčku. Danas je srećno udata i čeka bebu. Živi na Kritu…
Vukašin: Mislim da sam bio strog, ali pravičan prema deci. Nastojao sam da pomognem Jeleni da ih podigne kao zdrave i dobre ljude. Ponosim se što smo u tome uspeli. Oduvek sam voleo decu. Dok sam bio mali, kao dečak i mladić okupljao sam dečicu iz komšiluka i čuvao ih dok su im roditelji na njivi ili na poslu. Uvek se stavljam na stranu slabijih, važno mi je da niko ne potcenjuje i maltretira druge osobe. Volim rad i red. Tome sam nastojao da poučim i našu, Jelinu decu, ali ne pridikama, već svojim primerom. Dok sam bio mlađi obišao sam kao turista pola sveta, bio u Americi, Kanadi, svuda po Evropi, u Rusiji… Video sam da svuda ima dobrih i vrednih ljudi. Meni je danas važno da su nam sva deca zdrava, da ovi maleni rastu i da ne moraju da idu u vrtić, već ih Jelena i ja pričuvamo. Nas dvoje smo zadovoljni svojim životom. Sve je nekako išlo redom i brzo je prošlo ovih dvadeset bračnih godina. Bilo je tu i lepih i teških dana, ali smo ih zajednički prebrodili. Još toliko toga želimo da uradimo. Udvoje se sporije stari, veli gospodin Idealni, koji stiže sve, i da preveze i da nabavi i da sasluša i da posavetuje. I goste da dočekaju raširenih ruku on i njegova Jela. Ona otresita, vesela, rečita, on staložen, temeljit, vredan i požrtvovan.
Kada upoznate Vukašina Stojačića i njegovu životnu priču, uverite se da je zaista gospodin Idealni, čovek velikog srca. Valjda zbog toga što u njemu ima ljubavi za sve ljude, njegovo srce je u jednom času posustalo. Operisan je i uz pomoć i podršku svoje porodice danas je opet onaj isti od ranije, vredan, požrtvovan, mudar i pre svega pun ljubavi i razumevanja.
»
«
Dodaj:
Pošalji prijatelju
Verzija za štampu
Samo tekst
Rss
Pošaljite komentar