Najbolje sorte paradajza

Šta bi bilo leto bez ukusnog i sočnog paradajza? Broj jestivih sorti ovde je veći nego kod ostalih vrsta povrća: crven, žut, prošaran prugama, okrugao ili duguljast, veličine trešnje ili veliki gotovo kao grejpfrut... Neke možete gajiti i u žardinjerama.

Foto: Shutterstock Foto: Shutterstock

Kod izbora sorti najbolje je da se orijentišete prema njenoj primeni. Šljivoliki paradajz tipa Roma najpogodniji je za ukusne sosove za pastu, dok se debeli mesnati paradajz koristi za grilovanje, a mini-paradajz veličine šljive idealan je za salate. Sitni divlji paradajz atrakcija je na svakom tanjiru s povrćem, a u salati žuti ili narandžast koktel-paradajz, zajedno s brojnim svežim začinskim biljkama, izgleda vrlo primamljivo. A zeleni plod nezamenljiv je u turšiji...

Plodovi sazreli na suncu zdravi su u svakom slučaju. Paradajz sadrži niz važnih vitamina, minerala i sekundarnih biljnih materija, a posebno je značajan likopin koji paradajzu daje crvenu boju. Pored raznih aromatičnih materija, različit odnos šećera i voćne kiseline stvara neuporediv ukus koji je tipičan za određenu sortu.

Na prvi pogled paradajz jedva da se razlikuje po načinu uzgajanja od drugih vrsta povrća. „Ruthje” bolje izlazi na kraj sa uslovima u bašti, a cveta i rađa i onda kada je količina hranljivih materija manja. Pošto se ta sorta uglavnom uzgaja na severu Nemačke, biljkama manje škode niske temperature i u slučaju nepogodnih okolnosti bogato i pouzdano rađaju. Prava tajna krije se u semenu, koje se dobija iz prirodnih plodova. Kod hibridnog paradajza (F1-sorte), međutim, to nije moguće. Prilikom ponovnog nicanja biljke gube prvobitne karakteristike sorte, a oblik i kvalitet ploda mogu biti potpuno drugačiji.

Rasad paradajza možete da kupite u vreme sadnje u rasadnicima. Na pijacama je izbor najčešće mali, a prodavci često znaju o kom tipu se radi ali ne i o kojoj sorti. Sorte paradajza nastale na bazi rezistentnog divljeg paradajza gotovo su duplo skuplje od nekalemljenih, ali rastu bujno i imaju za trećinu više prinosa. Sve je omiljenije uzgajanje paradajza u saksijama i žardinjerama. Bujnorastuće sorte sa kasnim sazrevanjem ploda nisu pogodne za takav način sadnje, ali većina mini i koktel-paradajza na terasi rađa slatke plodove koji su vrlo ukusni u salatama. Žbunastorastući paradajz na balkonu, kao što je „Rotkäppchen” ili „Vilma”, pogodan je za uzgoj u visećim saksijama.

Najtoplije mesto u bašti ili na terasi za paradajz je dovoljno dobro. Najraniji termin za sadnju u rasadniku ili plasteniku je sredina aprila, a na otvorenom bi trebalo da imate strpljenja do sredine maja. Prethodno rastresite zemlju u leji što dublje i na kraju dodajte kompost. U zavisnosti od kulture koja je prethodno uzgajana na istom mestu i stanja zemljišta, dovoljno je 2-3 litra po kvadratnom metru. Tamo gde gljivična oboljenja prave problem, na primer, u svim oblastima u kojima se obilno uzgaja mlad krompir, zemlju treba preliti čajem od rastavića ili je posuti samlevenim krečnjakom.

1 2 next

Prijavite se ne feed komentara Komentara (0 poslato):

ukupno: | prikazano:

Pošaljite komentar comment

LISA video
Toni Radić: Kako oporaviti organizam nakon slava

Za vreme slava i zimskih praznika je veoma teško odoleti kaloričnim specijalitetima....
Posna slavska trpeza: Recepti kojima ćete zadiviti goste

I bez jaja, mesa i masnoće, jela mogu biti ukusna i lepo aranžirana. Kako veliki broj Srba slavi...
Bašte kao iz mašte

Pogledajte video-snimak i saznajte pobednike ovogodišnjeg Konkursa za najlepšu baštu u Srbiji,...
Danijela Buzurovic: Stefan me oduševljava istim osobinama kojim me i nervira

Lepa voditeljka Exkluziva, Danijela Buzurovic, prica nam o svojim prvim osecanjima koje je osetila...
Najlepše bašte Srbije 2014: vesela starinska bašta porodice Nestorov u Zemunu

Važno nam je da bašta uvek bude lepa zato što je od proleća do zime ona mesto gde u krugu...