Pod kišobranom

Život je prolazio pored mene, a ja sam čekala da te vreme izbriše iz mojih sećanja kako bih mogla da počnem ponovo do postojim. Nisam htela da budem povređena, a znam da, u stvari, nisam želela da neko zauzme tvoje mesto u mom srcu. A onda je sudbina ponovo odigrala svoju ulogu...

Kiša. Nebo se otvorilo. Kao da Bog plače iznad našeg grada, a ja sama na ulici. Ili bar mislim da sam sama... Prišao si mi laganim korakom i ponudio mesto pod kišobranom. Taj tvoj pogled, te oči koje su budile plimu osećanja u meni odmah su znale odgovor. Dejan i Dragana. Reči su bile suvišne. Ljubav se rodila pod kišobranom. U tvom zagrljaju sam bila sigurna, možda zato što si bio stariji i osetio onu drugu stranu života. Umeo si rečima da me odneseš na nebo, govorio si mi da tamo pripadam, samo da nemam krila. Ti dani, činilo mi se, bili su kao u snu. Ali, nažalost, život nije bajka i sve što je lepo, uverila sam se u istinitost tih reči, kratko traje.

Nemi pogledi

„Odlazim!“ Bile su reči koje su zaledile suzu u mom oku. Sećam se tako jasno našeg oproštaja.
Bili su to samo nemi pogledi. Bez reči. I suze zaleđene u mom oku.Kiša je padala, isto tako jako kao i onog dana kada smo se sreli.
Kiša te je donela, kiša mi te odnosi.

Životarim u svom svetu

„Nikada te neću zaboraviti, anđele moj.“ Rekao si to, okrenuo se i otišao lagano iz mog života. Plakala sam. Pokušavala sam da isplačem i poslednju uspomenu na tebe. Život je prolazio pored mene, a ja sam čekala da te vreme izbriše iz mojih sećanja. Da te izbriše kako bih mogla ponovo da počnem da postojim.
Živela sam u nekom svom svetu. Plašila sam se ljudi koji su pokušavali da mi priđu. Nisam htela da opet budem povređena. A znam da, u stvari, nisam dala nikome da zauzme tvoje mesto u mom srcu i mislima. I, prolazili su tako dani, meseci, godine.

Susret sa sudbinom

Sudbina je htela da se baš toga dana nađem u tom parku i uživam u prelepom danu. Nešto me je trglo iz sna, neka iskra jača i od julskog sunca. Moje srce nije moglo da poveruje onome što su oči videle!
U deliću sekunde kroz glavu mi je prošla misao o kiši, o toj mračnoj ulici, o osobi za koju sam bila spremna život da dam. Da, bio si to ti. Srce je znalo! Stajao si preda mnom. Iako su te godine izmenile, tvoje oči su sjale istim onim sjajem koji tako dobro pamtim... Kada sam napokon skupila snage da te pozovem, izgovorim tvoje ime, saznam šta si radio sve ove godine, gde si bio, da li si pomislio ikada na mene, da li si... I, taman kad sam htela da te oslovim, da ponovo vidim sebe u tvojim očima, ti si potrčao za detetom sa kojim si se igrao i svojim toplim glasom izgovorio reči: „Dragana, sine, pazi pašćeš!“

Dragana