Volim te ili se to samo tako piše?
Veličina slova:
Neko ko poklanja svojoj devojci čokoladu da li je stvarno voli ili je to eto, bezveze, samo neki stereotipni kliše. Sad je volim te postala (ne)ljubavna izjava, samo reč. Da li ima tu tog osećaja ljubavi i voljenja?!
- Dete ’ajde uključi se, pa dođi da doručkuješ!
Marija se trgla istog trena i krenula je na doručak. Kad je završila doručak, otišla je po torbu, a zatim krenula da se obuje. Taman kada je otškrinula vrata, pojavi se figura bake Sare sa toplim osmehom noseći u ruci sendvič i čokoladu u ruci govoreći: - Evo sine da ti se nađe, da vratiš snagu kada se umoriš.
- Hvala, bako. Uvek ti meni moraš nešto da spremiš. Nepopravljiva si, al’ šta ću kad si moja baka i meni si najbolja na svetu. Nasmešiše se jedna drugoj i Marija zatvori vrata. Jedva je čekala da sedne u autobus, da dotakne mekano sedište koje će je uljuljkati u svet koji nije ni stvaran ali koji nije nemoguć. Dok je stigla do autobuske stanice, kupila kartu, sela u bus, Marija je osetila glad, glad za nečim što povećava nivo endorfina. Izvadila je čokoladu iz torbe. Čokolada je bila sa ukusom jagode, na omotu čokolade je pisalo Volim te. Marija je otvorila čokoladu, odlomila jedan red, i zagrizla kockicu koja je omamila miksom ukusa kakaa i jagoda.
Volim te...- čokolada... čarobni ukus, omamljenost. Marija je još jednom pogledala natpis na omotu čokolade, pročitala ga je naglas, ali tiho. Pomislila je u sebi:
- Ej, čokoladi su dali naziv Volim te...ccc. Dobro ja znam da me moja Sarka voli, al sad i čokolada govori da me voli. Da li to čokolada zna da me Sarka voli ili me voli čokolada? Joj o čemu ja razmisljam...?! Ma nisu to gluposti. Ima tu nekog skrivenog smisla, metafizike, apstrakcije.
Neko ko poklanja svojoj devojci čokoladu da li je stvarno voli ili je to eto, bezveze, samo neki stereotipni kliše. Sad je volim te postala (ne)ljubavna izjava, samo reč. Da li ima tu tog osećaja ljubavi i voljenja?!
Volim te komercijalizovano, a čim je nešto komercijalizovano to je našminkano, prefarbano, folirantsko i šljašteće. Gde je smisao te reči, izjave tzv. osećanja?! Čoveče, pa meni je moj Duško poklonio kamenu ploču na kojoj je uklesao I love you što na našem jeziku znači volim te. Na drugoj strani je uklesao naša imena. Eh... kad je to bilo. Bilo je, pa je prošlo. Bilo je svega. Sad je sve ok. Zatim tu su i šolje za kafu i čaj sa natpisom volim te. Da li to nas voli šolja ili napitak koji pijemo iz nje, ili nam to poručuje osoba koja nam je poklonila tu šolju?! Šta ako smo je kupili samom sebi?! Šta je to?! Egoizam?! Samoljublje? Narcizam? Samoobožavanje? Prazan prostor...?!
Sada kod uličnih prodavaca ima gomila srdašaca svih veličina sa raznim porukama, a neke i od njih su ljubavne prirode, među njima i sa natpisom Volim te. Imam takvih pet srca od Duška. Bilo je tu i raznih nazova čestitkica sa ljubavnim izjavama, među njima i jedna sa mačkom Silvesterom koji sedi na gomili srdašaca iznad koje piše Volim te, opet. I u nedogled volim te. Koje sam sve ja pesme pisala prožeta osećanjem voljenja i ljubavi , ali i razočarenja u iste osećaje?! Bezbroj! I dalje to činim...i ko zna?! Elem, setila sam se i filma „Belo odelo“, Lazar Ristovski govori jednoj od prostitutki u vozu, na čak stotinu jezika, da je voli. Toliko je tog lingvističkog eksponiranja te emocije, a gde je ona?! Ima li je uopšte?! Postoji li? Jel’ umrla... ili nikad nije ni postojala?!
Mogo reči - malo stvarnih osećanja. Da ne poveruješ...
Marija se vratila kući. Uključila je računar da vidim ima li pošte. Ništa pametno.
Odavno ništa nije čula o Dušku, svom bivšem dečku.
Pali joj se lampica. Ući će na „yahoo“ i otvoriti njegovu poštu, osim ako nije promenio „password“. „Password“ je bio njeno ime, Marija. Sve je ukucala. Otvorila je njegovu poštu. Čitala je. Našao je devojku. Devojka mu je poslala jedan dokument sa izjavom da ga voli. Ma, ona njega voli. Pored toga mu je još priložila dokument u „wordu“ sa citatima poznatih o ljubavi i tako tome. Marija je u sebi pomislila: - Koja paćenica, ona njega voli i još mu šalje to. Nije sramota priznati da voliš, ali budi originalna, devojko draga. Daj svojoj ljubavi lični pečat! Ali ne... Koja sve silna ljubav što samo citiraš druge?! Ja sam pisala. Meni je ljubav bila muza od prve pesme, tj. bila je to zaljubljenost.
To volim te, šta je to?! Lingvistička fraza? Volim te ili se to samo tako piše?!
Iz tog razmišljanja Mariju je pecnula u oči knjiga koja je stajala na njenom pisaćem stolu. Bio je to roman „Happy End“ Mirjane Bobić-Mojsilović. Otvorila je i počela je da čita. Ne samo da je čitala nego se utopila u moru rečenica koje su tekle kao neki brzak. Ono što je posebno oduševilo je to da nije jedina koja je razmišljala o značenju TOG VOLIM TE. Iz romana Mirjane Bobić-Mojsilović je dobijala kao neku psihoterapiju, nevidljivi duševni lek i hranu, koji su podizali njenu sigurnost u sebe.
Marija je imala običaj da u svoj rokovnik prepisuje delove
knjiga koji joj se dopadnu. Tako je bilo i ovog puta. Ovoga puta je između ostalog prepisala sledeću sentencu: Kakava mašta, kakav neobičan trud u vremenu u kome caruju jasne instant poruke, za vreme mobilnih telefona i ljubavnih izjava koje ne vrede ništa ako ne liče na reklamne slogane.
Marija je sad znala da nije jedina na svetu koju je grbuckao problem TOG FAMOZNOG VOLIM TE.
Bus je stigao u Novi Sad. Duško je ušao u bus. Pogledom je tražio Mariju. Nije je video pa je morao da uđe i prošeta kroz bus ne bi li je našao.
Marija je imala naborano čelo. Imala je vrlo napet san. Oko usta je bila mrljava od čokolade. Duško joj je skinuo rastopljenu čokoladu spajajući usne sa njenim u poljubac. Marija je škiljeći pospano, umiljato i slatko lenčugarski Dušku rekla:- Vojim te , Duki!-
Pružila mu je ostatak čokolade govoreći Dušku da obrati pažnju na naziv čokolade. – Aha. Voliš me...Evo sad tebi omot, mada znaš ti i bez tog naziva da ja tebe volim, jer Volim te , i ako se ne piše tako, i ako se ne izgovara tako, ako se ćuti... oseti se i to dobro znaš i osetiš, draga moja!
Marija i Dule izađoše iz busa i zaputiše se na Filozofski fakultet, držeći se za ruke.
Milena
Dodaj:
Pošalji prijatelju
Verzija za štampu
Samo tekst
Rss
Pošaljite komentar