Miloševa čarobna frula
Veličina slova:
Zahvaljujući podršci svoje porodice bez koje, kaže, ne bi uspeo, Miloš Tomić iz Gornjeg Milanovca postao je poznati frulaš. Dok su drugi očevi svojim sinovima poklanjali lopte, njegov otac Branko kupovao je svom sinu frulu i narodnu nošnju
Kada mi je bilo desetak godina na jednom vašaru kupio sam frulu. Ni sada ne znam kako me je od svih igračaka koje su bile izložene baš ona privukla. Bila je skuplja od svake igračke koja se prodavala, ali na moju molbu otac mi je kupio. Sećam se da sam je poneo u školu i dok su moji drugari u rancu nosili lopte, ja sam imao frulu koju tada još nisam znao da sviram, ali sam vežbao prste i pokušavao da nađem note. Otac je primetio moje interesovanje, želju da naučim da sviram, mada mislim da su svi u početku mislili da će me i to brzo proći. Našli smo učitelja i tako je počelo.
Dok su moji vršnjaci slušali pop i rok muziku, ja sam slušao Boru Dugića. Jednom nas je učiteljica pitala šta najviše volimo da slušamo, i ja sam onako najiskrenije rekao: „Moravac.“ Svi su se kradom nasmejali, bilo im je i pre čudno što sam odabrao baš taj instrument. I dok su moji drugari vreme provodili na igralištu ja sam vredno vežbao. Sećam se odlično svog prvog nastupa. Uvežbavao sam pre izlaska na binu i bio sav koncentrisan na to. Sve je bilo dobro, dok negde na pola nastupa nisam shvatio da nemam na glavi šajkaču i da je ostala negde u garderobi. U deliću sekunde sam se zbunio. Na svu sreću otac je sedeo negde u prvom redu i kao da je znao o čemu razmišljam. Samo je blago klimnuo glavom i ja sam nastavio, a kada sam sišao sa bine sačekao me, čvrsto zagrlio i to mi je bilo dovoljno da shvatim da je nastup bio dobar.
Tatina podrška mi je uvek mnogo značila. On je uvek tu da me podrži i ohrabri. Imao je strpljenja, razumevanja, uvek mi govorio da ću jednog dana biti najbolji samo ako verujem u uspeh.
Od prvog honorara kupio sam sladoled i neke sitnice. Ja u jeleku i anterijama, za pojasom frula, stojim negde iza bine i jedem sladoled. Uh, kako sam se tek tada zbunio. Stojim, kad ide pravo ka meni Bora Dugić: „Miloše, samo ti vežbaj, bićeš ti veliki frulaš“- kaže on, a ja pocrveneo kao bulka. Ni da bacim sladoled, ni da nastavim da ga jedem.
Sada sam svom ocu Branku zahvalan što je verovao u mene, što i sada ne propusti nijedan moj nastup. Dugo mi je bilo potrebno da moje drugare iz razreda ubedim da je frula instrument na kome se dosta toga može izvesti. Uz mene i oni sada vole „Moravac“.
»
«
Dodaj:
Pošalji prijatelju
Verzija za štampu
Samo tekst
Rss
U koliko ste u mogucnosti da nam pronadjete sliku decaka sa frulom sa strane sa sajkacom tj iz profila ...bili bismo vam vrlo zahvalni !!!platili bi smo vam
Srdacan pozdrav,
Ana Ivkov
Pošaljite komentar