Izbor je bio težak! Ali, šta se mora, mora se. Izabrali smo četvoricu finalista...

Vesko Krivokapić

Za njega prepreke ne postoje!
Pitam se danas, posle tačno šest godina kako smo Vesko i ja nerazdvojni, odakle on crpi toliku energiju i tolike ideje da me svakodnevno ostavlja bez teksta i čini me svakim danom srećnijom. Istina, onog dana kad sam se porodila, a njemu onemogućili ulazak u porodilište, mislila sam da će zbog više sile bar tog dana omanuti, a onda sam se upravo poluprobuđena iz anestezije zamalo onesvestila kad sam ga videla na prozoru trećeg sprata, do koga se popeo koristeći se raznim pomagalima, među kojima je najoriginalnija bila klupa koju je dovukao iz ne zna se kog parka. Toliko nežnosti i ljubavi u mrvici od čoveka ( ima viêe od dva metra, 130 kg i nosi cipelice br. 49)! Preobrazili smo se pod Ostrogom, pre tačno šest godina kad smo se i prepoznali kao stvoreni jedno za drugo u onolikoj gomili sveta. To što je velika razlika u godinama, činilo nam se, i bili smo u pravu, kao prednost, a to što se prvi put vidimo tamo, a živimo u istom malom Herceg Novom, kao komična slučajnost. Ne mogu da nabrojim torte, pite i suši specijalitete koje su me dočekali u nedostatku Veskovih boljih inspiracija, niti da se hvališem pranjem sudova i ostalim divotama deljenja kućnih poslova jer se podrazumeva da je ovakav čovek davno obezbedio kućne aparate koji olakšavaju obaveze u domaćinstvu. U svojoj snalažljivosti, našao je način da dva sasvim različita posla obavljamo zajedno, tako što nas deli samo žuti improvizovani zid. Na najlepšem trgu u Herceg Novom, zajedno radimo, sa jedne strane zida ja držim modni salon, a sa druge Vesko turističku agenciju. Gledajući rijaliti šou „Menjam ženu” i kasnije, učestvujući u njemu, oboje smo produbili svoje udeđenje da smo zaista idealni jedno za drugo i svesni smo velike sreće i blagodeti što smo se na vreme sreli u ovom životu. I shvatila sam gde je odgovor na moje pitanje odakle i kako crpi toliku energiju i ideje, kako se nikad ne umara i ne ostavalja stvari za kasnije: muškarci su stvarno kreativni samo ako dele život sa ženom koja im u potpunosti odgovara, a sigurna sam da isto to važi i za žene.

Olivera Krivokapić, Herceg Novi

Đurica Stojanović

Zašto baš on? Zato što je on zaista idealan muž.
Zove se Đurica Stojanović. Radi u rafineriji nafte u Pančevo u održavanju. Rođen je 1959. godine i živi u Pančevu. On je moj treći muž, i, ako postoji idealan muž, onda je to on! Prvenstveno je dobar otac svojoj deci (ima ih dvoje). Zatim je idealan očuh mojoj deci. Moja ćerka ga obožava, a i sin. Njemu pomaže oko škole i podrška mu je za mnoge stvari. Svoju decu obožava i odmalena im je i otac i majka. Njegova pokojna supruga je pored njega zaista uživala, a sigurna sam da bi ga i ona prijavila za idealnog muža i oca. Svi prijatelji, rodbina, komšije, za njega imaju samo reči hvale. On ima zlatne ruke. Nema toga što on ne zna da uradi, popravi, namesti. Skuva nam i ručak, opere sudove, pospremi kuću, ispegla veš, raširi ga, jednostavno, nema toga šta on ne zna, ne ume ili neće da uradi! Kada je potrebno da nam prepravi graderobu, otvori mašinu za šivenje i za čas posla svi smo zadovoljni! Zavese ne šije samo nama, već i komšiluk donosi svoje stvari, pantalone, trenerke, da doradi ili popravi. Svaki aparat kada se pokvari, u zgradi svi pozovu mog muæa da ga pogleda. Prijatelj je svima, svu decu sveta obožava, dobar je kolega, otac, sin, brat, ujak, komšija, a prevenstveno muž. On je zaista idealan muž. Zato vas molim da izaberete baš njega, jer sam ga i ja izabrala.

Ofelija Stojanović, Pančevo
PS. Ovo će za njega biti veliko iznenađenje!

Saša Panić

Moj idealni No. 1
Zaista neobična tema - birate idealnog muža. Meni kao redovnoj čitateljki - veoma interesantno. Po prvi put ću se oglasiti, jer želim pisati o tome. Da li svaka žena pokušava za svog voljenog i „manu” idealizovati kao vrlinu?! Pitam se! Pa sve i da je tako, ako ženama to odgovara, neka naša jača polovina ostane „jača”, jer to je ponos svake žene - imati muža No. 1! Moj idealni No. 1
Čim ga pogledam, znam šta misli, osjeća; znam njegovu iskru u očima gdje počinje ljepota. Da baš ta ljepota koja stvara priču o njemu. Visoka pojava širokih ramena, šarmantnog osmjeha, dubokog glasa i prodornog pogleda ni jednu ženu ne ostavlja ravnodušnom! U njegovim rukama sam zaštićena, srećna i voljena. Ponosni gard ističe i druge osobine koje krase njegov lik. Preciznost, odgovornost i poštovanje drugih. Poznaje ženske želje i težnje, odlično balansira mojim osjećanjima, prilagođava se do granice za koju smatra da može ispuniti jedan muškarac. Zaljubljenik je starog načina čuvanja porodice, gdje glava kuće mora biti spremna na „sve”. Spaja lijepo i korisno, teži disciplini, ništa ne idealizuje. Muž je TITULA koju ne zna svako nositi. Taj orden dobio je od mene, njegove supruge, nakon desete godine braka, a već sada ostalo ordenje daju mu njegove kćeri koje neiscrpno podržava, blagosilja i njeguje baš onako kako bi trebao svaki čestiti otac. Samopouzdanje koje nosi pozitivno utiče na našu porodicu i daje joj jak temelj da traje i opstaje. Pružio nam je ljubav, mirnu luku u njegovoj duši, napravio neiscrpnu ljudsku mašinu za koju „riječ” idealno predstavlja tako malo od onoga što zaista jeste moj muž.

Verosalava Panić

Vukašin Stojačić

Čovek s ogromnim srcem
Nakon smrti mog supruga deset godina sam živela sa troje male dece. Nisam ni pomišljala da se ponovo udam, jer sam mislila da je nemoguće pronaći nekoga ko će u isto vreme biti i savršen suprug i otac deci koja nisu njegova. Ali, deslio se čudo. Kao da ga je samo nebo poslalo kao nagradu za sve te godine patnje. Došao je i pružio nam sve: nesebičnu ljubav, pomoć, podršku... život. Zove se Vukašin Stojačić. Podigao je i iškolovao moju decu kao da su njegova. Čak se brinuo i za majku mog pokojnog supruga sve do njene smrti, a ona ga je volela kao da je njen sin. Pored moje dece, usvojili smo još jednu devojčicu. I danas, kada su deca odrasla i imaju svoje porodice, on je i dalje onaj isti anđeo, jer našim unučićima nije potrebno obdanište, deda ih čuva i brine se za njih. Pored svega toga, u kući je pravi majsotr. Zna sve da popravi, napravi, pomaže mi oko kućnih poslova, čak se savršeno snalazi i u kuhinji. Zanimljiv je, duhovit, pažljiv, nežan, strog, ali pravičan, voli životinje i prirodu. Mislim da je lako biti savršen kad si mlad, zdrav, pun snage, zanimljiv, romantičan. Ja sam svog idealnog supruga pronašla u zrelim godinama, slabog zdravlja, a živimo predivno pomažući i podržavajući jedno drugo već 20 godina. I sada, kada imam 67 godina, znam da nisam pogrešila, jer je on svih ovih godina ostao isti i najbolji: suprug, „otac”, radnik, prijatelj, „deda”, a pre svega ono što je nabitnije – čovek sa ogromnim srcem!

Jela Stojačić, Sombor