Završena akcija "Recept za bračnu sreću"

Čitateljku Mariju Vujičić uz Beograda koja nam je poslala najoriginalniji "recept za bračnu sreću" nagradili smo Electrolux Ergorapido usisivačem. Čestitamo!

Ljubav je jedna i nema druge ljubavi osim nje. Naše duše autentično nose to osećanje. Tako smo rođeni, stvoreni. Zašto prema tradicionalnom verovanju pored svih drugih organa volimo baš srcem? Možda zato što brže kuca kada je prisutna osoba koju volimo ili jednostavno “tuče” u grudima. Nužne su dve ljubavi, to jest jedna ljubav u dvoje ljudi. Voli me, ne voli me, ili, volim ga-ne volim ga. To je kao binarni kod. Ili je 1 ili 0, nema trećeg. Ljubav prisutna punim srcem. Kretanje naviše u hijerarhiji dominacije treba da bude plodonosno. Ljubav je izvan braka. Od ljubavi živi i bez zahteva voli.

Ljubav je izistinski MUZIKA. A za pravljenje muzike nema recepata. Postoje neka poželjna znanja, preporuke, veštine, načela, nešto korisno što se može naučiti od drugoga, ali ne i komponovanje. Ljubav je samo za izbrane. Za one koji se sami izaberu. Ljubav je energija koja stvara sreću, zadovoljstvo, blagost, spokojstvo, produhovljenost. A opet, ljubav zahteva mnogo odricanja, pažnje, brige, znanja, angažovanja, menjanja, istančanosti, razumevanja, učenja… Nema težeg posla od voljenja. Voleti je najteži posao na svetu koji se radi sa osećajem neverovatne lakoće. “Ne pada nam teško.” Ljubav je lako teška.

Ljubav je PRIMANJE. Svog partnera primamo u sebe. Zato se, kad volimo, osećamo ispunjenima. Da bismo primili voljeno biće, u nama mora biti dovoljno mesta i za nas, i za ljubav, i za voljenu osobu. Onome koga ne primiš u sebe suštinski, ljubavno ne možeš ništa da daš. Ljubav je potreba za davanjem a ne za uzimanjem.

Ljubav je BEZBRIŽNO BRIĐŽNA. Onaj ko voli brine o voljenom biću. Pazi da mu se nešto loše ne desi, strepi ako mu se nešto loše dešava, postupa zainteresovano i oprezno kada štiti njegovu dobrobiti, jer ipak je voljeno biće telesno, povredljivo.

Ljubav je ŠALJIVDŽIJA. Ne možemo voleti nekoga sa kim ne možemo da se našalimo. Šala je igra duha. Radost igre. Radost koja ne može da se nasmeje nije radost. Vrlina kojoj ne možemo da se nasmejemo nije vrlina. I ljubav ume da kritikuje, da očekuje i zahteva ispunjenje neke vrline. Ali njenu kritiku prati smisao za humor. Humor otkriva nedostatke, nesavršenost voljene osobe, ali na njemu prihvatljiv način. Ne degradira ga.

Ljubav je POEZIJA. Poezija je lepa samo kada se govori. Ona se ne najavljuje i ne komentariše se. Ona je deo jednog trenutka. Bitna je ljubav. Ljubav kao običnost, kao stalna kreativnost.

Osoba koja poistovećuje ljubav i sreću može imati niz problema u svom ljubavnom odnosu dugoročno gledano. Tipično je da te osobe svaki put kada se osete neprijatno ili frustrirano u odnosu, a to je deo realnosti svakog odnosa ljubavi, počinju da sumnjaju u kvalitet partnerove ljubavi i da se pitaju da li se zaista radi o ljubavi. To je pogrešno. Lična sposobnost je da ono što misliš prenosiš na drugačiji način, kao kućni odgoj koji prolazi kroz filter duše same ličnosti, veština da život učiniš lepšim bez velikog preterivanja. Jer ljubav nije “uslužna delatnost”. Nije usluga koju činimo onome koga volimo. Nije sredstvo pomoću kojeg ćemo doći do nečega, ne teži da stvori obavezu u bilo kom obliku. Ljubav je bezuslovna. Ako je samo čvrsta onda postoji opasnost da od voljene osobe načini “kruto telo”.

Ljubav nije kanonska, ni okoštala u rituale, institucije, pravila, zakone…biološke, sociološke, psihološke… Ona je živa. Mogu postojati neka načela, osnovni principi, preporuke…ali nista kruto. Ona je uzlet u novo, neotkriveno, nestvoreno, uzlet u stvaralaštvo. Ona u sebi ima lepotu i smisla, a ljubav najbolje poznaje lepotu i smisao, jer ona je u njima i oni su u njoj.

Ali ipak je važno znati da ljubav nije sveznajuća, svemoćna, niti nepogrešiva. I prava ljubav pravi greške, ali za razliku od neprave, ona budno motri na svoje greške i svojski se trudi da ih ispravi.

Ljubav ne može da se nauči, ali može da uči. Izvesna ponašanja mogu da se nauče. Vežbom, imitacijom, glumom… Ona već postoji u nama, u središtu našeg bića. Ne trudite se da naučite ljubavna ponašanja, već budite ljubav i učite o sebi i o onima koje volite! Od sebe i od onih koje volite.
Duško Radović je izrekao najlepšu definiciju ljubavi, koje treba s vremena na vreme da se setimo:

“TAKO JE MALO LJUBAVI MEĐU LJUDIMA. KO UME DA VOLI NE BI TREBALO NISTA DRUGO DA RADI!”

Marija Vujičić