Kako je biti druga žena - finalistkinje

Šta se desi u ženi kada shvati da se njen život okrenuo naglavačke - da nekome nije dovoljno važna, da nije voljena i poštovana... sve ono što je njoj najbitnije, najsvetije. Pomiri se sa tim i nastavi dalje, ili je taj trenutak potpuno parališe? Lisine čitateljke suprotstavile su se i ušle u novo poglavlje sazrevanja

Priča 4: Oči koje me proganjaju
Tog decembra sam shvatila da mi se protekle godine ništa nije dogodilo. E, to ništa  je gore od loših događaja. Shvatila sam da sam počela da ličim na prosečne četrdesetogodišnjakinje. Utopila sam se u reku žena koje ne razlikuju dane u nedelji, jer su im svi dani isti. Zima je te godine bila sa puno snega. Volim sneg, kad čujem kako škripi pod nogama dok koračam. Trgao me je muški glas. Okrenula sam se i ugledala dva neboplava oka i najširi osmeh na svetu. Bio je to doktor, kolega mog strica. Poznavala sam ga godinama, ali nije mi bilo jasno kako do sada nisam primetila da ima tako divne oči. Nikada ga nisam ni gledala jer je toliko stariji od mene. Pitao me je obične stvari, kako porodica, šta radim i onda jedno neobično: „Kad hoćeš da odemo na kafu?“ Rekla sam tek da nešto kažem: „Pozovi me, dogovorićemo se.“ Uplašila sam se sebe. Sve je bilo protiv, ali ipak - on je pozvao već sutradan a ja sam pristala. 
Bio je otvoren. Rekao je da mu se sviđam odavno, da me želi, da bi voleo da se viđamo češće. Prvo su to bili izlasci na piće, a onda smo jednog dana postali ljubavnici. Bio je dobar u svemu - prijatan sagovornik, obrazovan i elokventan, dobar ljubavnik. Njemu je prijalo što sam mlađa, a meni je imponovala njegova zrelost. Bili smo tako skladni, savršen spoj. Prošla je zima i stiglo proleće. I ja sam procvetala. On je bio sluga, bezgranično srećan kad mi ispuni želju. Viđali smo se često, donosio mi je ribizle, moje omiljeno voće. Hranio me je kao dete. Noću se peo na drvo da mi nabere kruške. Zaljubila sam se. Oko mene je sve prestalo da postoji. Postojao je samo on i naše vreme. Bila sam druga, ljubavnica, ali nije mi smetalo. Volela sam ga i on je voleo mene. Ali, sve u životu ima kraj. Posle deset meseci veza je prekinuta naglo i surovo. Rekao mi je da ne može više, da ga opterećujem, da ga nerviram kad se kezim. Sve to telefonom. Ovo je bilo ponižavajuće. Dugo sam zurila u telefon a onda počela histerično da plačem. Zar posle ljubavi ostane samo bol? Odbolovala sam, ali vratio se ponovo i - povredio me. Na samom kraju je uz suze rekao da ne može da me prati, da se boji da ne može da me zadovolji, da ga je strah da ću otići sa mlađim. Ljubio me je i govorio mi sve to. Stegao me je čvrsto i rekao da me voli, da sam mu najveća ljubav. Bila sam druga. Bila sam i ne kajem se. Bila sam druga na početku. Na kraju sam mu bila poslednja i jedina ljubav.

Priča 5: Može i tata da joj bude
Mislima je daleko, živi u svom svetu, koji je stvorio sa njom. Odbačena sam, on mi ne prilazi. Ništa se ne dešava. Naši razgovori su više službeni nego porodični, svađe su postale naša svakodnevica. Postala sam ona druga. Tako osećam. Neka, za koju ja sumnjam da mi rastura brak, okupirala ga je. Njegove misli i telo. Sve što se između njih dešava, to je u firmi. Tamo se viđaju, rade zajedno. Ona je od mene mlađa onoliko koliko je on od mene stariji, što bi sabrano bilo dvadeset godina.
Ma, ništa on ružno ne radi. Nežni pogledi, saveti, razgovori. Dozvolio je sebi da baš tog dana kada sam svratila kod njega u firmu, najnežnije što je mogao, tepajući joj, kako se meni nikada nije obratio za sve zajedno provedene godine, kaže kako odlazi kući i da ona zaključa kancelariju. Stojim pored njega, slušam ga šta i kako izgovara i ne mogu da verujem. Razmišljam o onome što sam čula i u svom jadu i besu hrabrim se da su sumnje tačne i to me dodatno ranjava. Stalno se preispitujem zašto postadoh ona druga? U čemu sam grešila? U čemu još uvek grešim? Zašto je on sebi dozvolio toliki luksuz da zanemari mene, dete, brak? Šta ona to ima više, bolje? Pitanja se nižu, odgovore nemam, uplićem se u mrežu sumnji.  
Setih se da me je prethodnog dana, bez imalo stida, sav teatralan ali ležeran, predstavio njoj. Rukovale smo se, izgovorile svoja imena, a ja tog sekunda dobih želju da njom obrišem pod. Bože, zašto mi je takva želja prošla kroz glavu? Kada me uhvati neizdrž, svađamo se, čašu prepunu gorčine uvek prelije kap koja je tog trena beznačajna nekom drugom, ali ja se davim, počinjem da tonem, kad se saberem ponovo isplivam i tako u krug skoro deset godina. Osećam se kao pion na šahovskoj tabli, malo na crnom pa na belom polju. Prošla je faza kako osvojiti i zadržati, sada sam u fazi kako se otarasiti muškarca. Koraci su mali, ali daju rezultate. Cilj da budem na tronu polako se ostvaruje, strpljenje me ne izdaje,vreme radi za mene.

Priča 6: Sve dublja i bolesnija intima
Sada definitivno znam da sam sve svoje jade i probleme rešila kada sam se udala, udala za dobrog i lepog čoveka sa kojim sam dobila i decu  koju  zajedno podižemo u ljubavi. Sve do tada bila sam nekome tu kada sam potrebna i nije me bilo kada sam mu smetala. Naučila sam da živim tako, da ga gledam kada je dozvoljeno i da se ne javljam danima kada sam nepoželjna. Puni su suza i samoruganja bili ti dani, nesvesno sam sebe uplela u bolesnu vezu i to sa nekim koga sam smatrala godinama svojim drugom. Ozbiljno je postalo onog momenta kada su drugarice komentarisale njegove poglede meni namenjene, kojih zaista nisam bila svesna. On je bio u kraćoj vezi a i ja sam imala sličnu. Družili smo se, bili tu jedno za drugo kada je loše, kada je nešto dobro, da darujemo sitne poklone bez veze, da pijemo čaj, da gledamo pozorišne predstave. Nedugo zatim izjavio mi je ljubav na neočekivan način, objašnjavajući mi kako se osećao kada me je video sa jednim momkom u gradu, sve vreme gledajući u moje usne kao grabljivica. Počeli smo da se viđamo, zabavljamo javno dok jednog dana nije rešio da to zaustavi, a ja sam počela da patim i dajem sebe bez rezerve.
Došla je jedna njegova veza, pa druga, pa sedma, a ja sam ga svakog trećeg meseca sretala i sa njim je moja intima bivala sve dublja, strasnija, bolesnija. Nisam mu bila devojka, ali me je voleo. Nismo se zabavljali ali sam samo sa njim nalazila vrhunac. Danima se nismo ni čuli, ali kad bismo se videli noćima nismo mogli jedno drugog da se zasitimo. Obožavala sam ga! Patila sam! Mrzela sam ga, a imala sam utisak da za mene samo on živi na svetu. Akademiju sam zapostavila, danima nisam izlazila, prijatelje sam izbegavala… a uši su mi bile kao sateliti kada bi neko spomenuo nešto vezano za njega, nekoga s kim je pričao, koga je gledao… Dani su mi leteli bez cilja, nisam imala volje ni za čim...
Ne znam ni sama kada sam se probudila i uzela život u svoje ruke. Završila sam akademiju, veliki broj prijateljstava obnovila, preselila se i upoznala savršenog čoveka. Udala sam se i dobila decu. Imam svoj život - divnu porodicu koju obožavam.